Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Bomarea

Ovo meksičko jarko narandžasto, crveno, žuto zlato, koje odiše strašću prevečernjeg Sunca, je puzavica, čije stabljike mogu da se razigrano obmotavaju oko bilo čega. Bomareja voli Sunce i ona cveta od maja do septembra u obliku sferastih buketa sa 20 do 40 cvetova dužine od oko 4 cm.

Voli humus napravljen od lišća, pesak, treset i voli najmanje 50 % vlažnost vazduha. Zaliva se jednom nedeljno u toku rasta. Trebalo bi da je svake godine prebacujete u novu saksiju. Zimi smrzava ispod 18 stepeni. Pazite da ne ostaje vode u podmetaču saksije!

Mediteranski raskoš bogumile…

Bogumila ili Bugenvilija je prelepi simbol celog Mediterana. I na Jadranu, Jonskom i Egejskom moru ona se raskošno penje, obasjana voljenim sunčevim zracima, uz kamene zidove, ograde od kovanog gvožđa, čineći naše letovanje još romantičnijim.

U koliko je želite imati, a ne živite na moru, bez direktnog sunčevog zraka leti, bogumila ne može gusto cvetati, a zimi, da ne bi došlo do mrzavanja, treba da je prekrijete najlonom i unesete u kuću sa terase. Oko korena stavite takođe piljevinu na primer ili suvu travu (seno). Djubrivom za cvetnice i gnojivom tretirajte biljku do kraja avgusta kako biste cvetanje podstakli. Veoma važnu ulogu u cvetanju i bojama igra GVOŽĐE, kao i kod hortenzije o čemu smo pisali. Boja cveta će biti jarča. Na primer ako imate žutu bogumilu, moguće je, da će se sa dosta gvožđa, pojaviti nijanse narandžaste i crvenkaste i dobiti neki fenomenalan miks. Bogumila voli kiseliju zemlju, pa joj dodajte đubrivo koje možete sami napraviti od kora citrusa (limuna, narandže, grejpa, mandarine, limete) i bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori u kojoj su: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i natrijum.

Tokom vrelih letnjih dana treba je prskati protiv plamenjače. Cvetove nikako ne treba kvasiti, samo lišće. Najbolja mešavina zemlje za bugenviliju je mešavina treseta i peska (treba biti hranljiva, humusna zemlja), sa odnosom 3:2.Nakon cvetanja, u jesen, izdanke treba iseći, orezati bogumilu. Reznicama je možete ožiliti drvenastim reznicama na leto i zelenim u proleće rastvorom IBA hormona koji možete poručiti i dobiti odgovore na pitanja koja se tiču uzgoja ove prelepe biljke.

 

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Krupnocvetna magnolija

Krupnocvetna magnolija – jedna od najlepših drvenastih vrsta koje se mogu naći u našim dvorištima
 
Krupnocvetna magnolija (Magnolia grandiflora) je mediteranska vrsta zimzelenog drveta. Karakteristično je po piramidalnom obliku krošnje i izuzetno dekorativnim krupnim belim cvetovima koji se mogu videti u proleće i leto. Plod je zbir meškova. Zbog duge fenofaze cvetanja ova biljka predstavlja izuzetan ukras na zelenim površinama pa se koristi za isticanje bitnih objekata ili solitarno na praznim površinma.
 
Na ambijentalnu vrednost prostora utiče i činjenica da cvetovi ove biljke veoma prijatno mirišu. Krupnocvetna magnolija je biljka koja zahteva dovoljno osvetljene položaje i lokacije na svežem i vlažnom zemljištu. Izuzetno je otporna na niske temperature i zagađenje pa j korisna vrsta u urbanijim sredinama.
Najbolji efekat s ovom biljkom se postiže soliternom sadnjom ili kao zeleni zid za pokrivanje starih i neuglednih fasada.
Autor: Mina Ristić
Dipl inž PAiH

Zabavni park

Park zabave (amusement park) i tematski park (theme park ) su pojmovi za grupu velikih objekata, sklopa različitih atrakcija u svrhu zabave velikog broja ljudi.
Park zabave je mnogo opremljeniji nego obični gradski park ili igralište, najčešće sadrži atrakcije koje privlače decu, tinejđere i odrasle.

Tematski park se razlikuje od zabavnog parka. On sadrži područja sa različitim celinama, namenjena da ispričaju određene bajke (priče).  Ideja je da sredina bude tako dizajnirana da arhitektura, ozelenjavanje, priče, objekti i čak hrana podržavaju određenu temu.
Originalni tematski park je “diznilend”.

Parkovi zabave su se u evropi razvili  vezom ringišpila i vrtova odmora koji su formirani za rekreaciju posetilaca.
Većina parkova zabave imaju fiksnu lokaciju, za razliku od putujućih  vašarišta i karnevala koji se lociraju privremeno.
Zabavni parkovi su se razvili iz parkova odmora koji su naročito postali popularni na početku industrijske revolucije kao područje gde je moguće pobeći iz “grozne” urbane sredine

Parkovi odmora, zadovoljstva (Pleasure gardens)

Park odmora je najčešće vrt koji je otvoren za javnu rekreaciju. Oni su različiti od ostalih javnih parkova pošto sadrže razonodu pored zelenila; koncertne hale, gazebe, ringišpil, zoo vrt ili menažeriju.

Menažerija, Versaj za vreme Luja XIV

Menažerije su vezane za aristokrate ili za dvor i smeštene su u parku. Treba ih razlikovati od kasnijih zooloških vrtova pošto su ih finansirali i vlasnici su bili aristokrate čija primarna namera nije bila nauka i edukacija.
Aristokrate su želele da ilustruju svoju snagu i bogastvo, pošto egzotične životinje nisu bile uobičajne, teško ih je bilo nabaviti i veoma su skupe za održavanje.

Urbane plaže

Urbana plaža  (urban beach ili urbeach) je definisana  kao prostor koji obuhvata intelektualni, umetnički ili kulturno osmišljen objekat koji je istovremeno i područje igre sa vodom. Smeštena je unutar kulturno ili umetnički značajnog području grada.

On je tako dizajniran da privuče ljude svih uzrasta, ne samo decu. “Urbeach” može da bude na pesku, ali većina nemaju pesak, pošto se “urbeach” četo nalaze u gradskim prostorima sa velikim prometom ljudi gde bi pesak izazvao probleme.

Za razliku od akva parkova  koje ljudi posećuju da bi se zabavljali u i na vodi , “urbana plaža”  je višenamensko područje gde su ljudi angažovani u nekoliko aktivnsti kao što su sunčanje, relaksacija, čitanje, igra sa vodom, šetnja, trčanje.

Ovo je mesto relaksacije i igre u gradu gde ljudi mogu da obuku kupaći kostim bez opasnosti da budu pod udarom zakona i standarda.

 

Zoološki vrtovi

Zoološki vrtovi, kako i samo ime kaže, su pre svega mesta u kojima mogu da se drže životinje. Motivi posete zoovrtovima su: znatiželja, saznanje, potreba za druženjem i upoznavanjem različitih vrsta životinja.

 

CILJEVI PODIZANjA ZOO VRTOVA – 21 VEK
Istraživanje, edukacija (uključujući rekreaciju) , zaštita prirode očuvanje retkih vrsta životinja, približavanje istih stanovnicima grada.

 

ZOO VRT KAO EDUKATIVNI CENTAR

Iako bi se slobodno moglo postaviti pitanje opravdanosti postojanja zoo vrtova, imajući u vidu da je u njima ograničen prostor za život divljih životinja, postojanje zooloških vrtova nam ipak omogućava da izučimo te vrste. Posebno je važno što možemo da primenimo medicinu u njihovoj zaštiti a nova saznanja primenimo upravo u njihovom prirodnom habitatu kako bi pomogli opstanak vrsta. Pored toga edukacija gradjanstva i zbližavanje može doneti dobre rezultate u odnosu čoveka i divljeg sveta.

Osnovno pravilo u zoo vrtovima je: nikada ne držati životinje pod takvim uslovima koji će ih degradirati u očima posetilaca (činiti ih smešnim) već im omogućiti da iskažu svoje prirodno dostojanstvo koje poseduje svako živo biće.

 

PLANIRANJE ZOO VRTOVA

– Valjano uređen zoovrt mora u potpunosti da bude baziran na istraživanjima prirode životinja i njihovih staništa.
– Poruka mora da bude sastavni deo habitata i izložbenog prostora.
– Simulacija habitata, više od bilo kog drugog faktora, je ključ za kvalitet iskustava koja se dobijaju u zoovrtu.

Planiranje groblja

Prirodni uslovi
Geografski faktori: karakteristike terena, nagib, ekspozicija celog groblja i pojedinih mikrolokacija, nadmorska visina – ne sme da bude strmo, ali ni ravno zemljište nije najpovoljnije

Edafski faktori: vlažnost zemljišta: ocedito zemljište, lakšeg mehaničkogh sastava, dubine najmanje 2 m.
Hidrološki faktori: poznavanje nivoa podzemnih voda; veća dubina od 3 m
Klimatski faktori: pravac vetra u odnosu na naselje
Biotički faktori: tip staništa u vezi sa izborom biljnih vrsta

Stvoreni uslovi
Demografski faktori, stopa smrtnosti kako bi se odredio kapacitet groblja.
Udaljenost groblja od grada ne bi trebala da bude veća od 15 km.
Snabdevanje vodom na groblju treba da bude isključivo putem vodovodne mreže, a ne iz bunara

Posebni uslovi
Izbor lokacije, veličina groblja, kapacitet grobnih mesta, tip groblja, način sahranjivanja i rotacioni turnus.
Groblje treba da bude locirano van stambene zone minimum 500 m
Udaljeno od glavnih saobraćajnica bar 300 m
Povezanost javnim gradskim sabraćajem

Određivanje veličine groblja
Parametri za određivanje potrebne veličine groblja su broj stanovnika koji gravitiraju ka groblju i stopa smrtnosti.
Primera radi, na 100.000 stanovnika, prosečan životni vek 75 godina, (broj umrlih u jednoj godini je oko 1.333), prosečan vek počivanja, 25 godina, prosečan broj grobnih mesta po ha je 1.500.
Dobijamo da je 1.333 x 25= 33.325 grobnih mesta.
33.325/1.500= 22.2ha.

Funkcionalno zoniranje groblja
Arhitektonaska koncepcija: 60:40% odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje
* 60% grobna mesta
* 20%zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor
* 16% saobraćajnice
* 3% trg za ispraćaj sa objektima visokogradnje
* 1% ostali sadržaji
Pejzažna koncepcija 40:60%odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje

Šta je biznis park?

  • Biznis park je područje na kojem je grupisan veliki broj poslovnih zgrada
  • Biznis parkovi su popularni i većinom su locirani u suburbanom području, gde je građevinsko zemljište jeftinije.
  • Takođe su često locirani pored autoputeva ili glavnih saobraćajnica

Biznis park originalno predstavlja hibridizaciju gradskog parka i Anglo – Saksonskog modela univerzitetskih kampusa. Pažnja se posvećuje slobodnom prostoru, kao načinu oblikovanja sredine.

MANE

  • Forme zauzimanja teritorije koja se razvija bez kontrole urbane matrice
  • Praznine između fragmenata nepovezanih šema stambenih područja
  • Praznine u urbanizovanom području
  • Napuštene farme i dr.

 

Industrijski park je područje zonirano i planirano u svrhu razvoja industrije.

  • Mnogo “lakša” varijanta biznis parka su, ofis parkovi, koje sadrže kancelarije i laku industriju.

 

PREDNOSTI

Industrijski parkovi su često locirani van glavnih stambenih područja grada i naravno snabdeveni sa dobrim transportnim prilazima, uključujući saobraćajnice i železnicu.

MANE

  • Jedan od razloga kritike je i to da industrijski parkovi često zauzimaju produktivno i vredno poljoprivredno zemljište
  • Udaljenost je razlog velikog broja ljudi koji putuju do radnog mesta što predstavlja ograničavajući faktor za siromašne radnike.

Parkovi nauke i tehnologije

Biznis i organizacija u parku fokusirana je na unapređenje i inovaciju produkata što je suprotno industrijakim parkovima koji su fokusirani na proizvodnju i biznis parkova koji su fokusirani na administraciju.

Pored zgrada ovi parkovi nude brojne resurse kao :

  • neometeno snabdevanje strujom
  • telekomunikacije
  • obezbeđenje
  • upravne zgade
  • restorane
  • banke
  • kancelarije
  • kongresne sale
  • parking
  • interni transport
  • objekte razonode i sporta i dr.

CILJEVI

uskladjenost sa prostorno – ekološkim resursima i kapacitetima;
– doprinos porastu zaposlenosti,
– rast društvenog proizvoda
– doprinos ravnomernijem razmeštaju aktivnosti i proizvodnih snaga,
privlačenju drugih privrednih aktivnosti,
– stepen ikorišćenja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa,
– razvoj hi-tech i ekološki efikasnih tehnologija,
– energetska štedljivost i
– povećanje udela tehnološki efikasnih i inovativnih grana u privrednoj strukturi

Ofis Park

Ofis parkovi postaju realnost u gotovo svakom glavnom gradu u razvijenom svetu

  • Nude jeftiniju alternativu za poslovni prostor nego u centru grada;
  • Druga pogodnost je je prijatna radna atmosfera i sredina;
  • Kao problem nameće se izolacija i volja ljudi da tu žive.