Krokusi – sadnja i razmnožavanje

         Proleće u vrt stiže tek kada vidimo krokuse, lale, gladiole, narcise, zumbule, irise, frezije, ljiljane i slične cvetove. Među prvim cvetovima u rano proleće ističe se krokus.

lukovice

Krokusi su jedni od prvih lukovica koji se pojavljuju odmah nakon poslednjih mrazeva, posle visibaba. Najlepše efekte ćemo dobiti ako ih sadimo u grupicama u zaseni u travnjaku ili  oko nekog drveta. Obradite zemlju oko izabranog drveta u jesen i posadite lukovice krokusa ili jednostavno na više mesta u travnjaku iskopajte male rupe i posadite lukovice.  U rano proleće izmiliće plavi, žuti ili beli cvetovi krokusa a vi ćete svakako uživati u šarenom travnom tepihu. Lukovicu posadite 3 cm ispod zemlje vrhom na gore, odakle će izrasti biljka, a dole puštati bele korenčiće. U koliko su lukovice veće, njih sadite u dubinu od 5-6 cm.
Poželjno je dodati i malo humusa i treseta u zemlju prilikom sadnje, da bi ste im omogućili rastresitu zemlju i potrebne materije za rast i razvoj- azot, fosfor, kalijum i drugo. Krokusi su veoma zahvalni za održavanje. Svake druge godine izvadite lukovice kako bi ih raširili i dalje razmnožavali. Nakon nekoliko godina od sadnje razmnožiće se toliko da će nastati gustiš sa puno listova, a malo cvetnih pupoljaka. Tada ih treba presađivati a tako i širiti. Koristite vile kako bi nežnije povadili vaše lukovice iz zemlje. U stari kalup ili na neki dvorišni sto stavite lukovice da se osuše za nekoliko dana u zaseni.

Razmnožavanje
Po vađenju starih krokusa iz zemlje,  tvrde, krupne jake lukovice sačuvajte u pletenom džaku na tavanu ili podrumu a male lukovice posadite u žardinjeru kako bi ih odnegovali dok ne porastu i postanu spremne za sadnju na otvorenom. U jesen ih ponovo posadite na željeno mesto koje ima dobru drenažu, tj. koje je mekono i humusno sa dodatkom komposta i fosfora u granulama. Fosfor u granulama dodajte dublje u zemlju, ispod mesta gde će se lukovica nalaziti. Po mogućstvu, za zalivanje, koristite odstajalu vodu i kišnicu.

krokus

Grupe baštenskog cveća

Grupi jednogodišnjih cvetnih kultura pripadaju cvetne kulture kojima je potrebna jedna kalendarska godina od setve pa do sazrevanja semena. Sve jednogodišnje vrste se razmnožavaju setvom u staklari i ona se obavlja u martu ili u aprilu. Vrste se presađuju na stalno mesto (parkove) i tu ostaju do prvih mrazeva.Neke jednogodišnje vrste imaju produženo cvetanje, koje traje od marta pa sve do prvih mrazeva.
Grupi dvogodišnjih cvetnih kultura pripadaju one vrste kojima je potrebno dve kalendarske godine od setve do plodonošenja.

Dvogodišnje vrste mogu biti dekorativne zbog svog cveta,stabla ili listova. Cvet donose druge godine. Neke od ovih vrsta zapravo su višegodišnje u svojim postojbinama ali u našim uslovima žive dve godine.
Prve godine one razvijaju svoje organe ali tek posle perioda mirovanja (zime) one postaju sposobne za obrazovanje cveta i semena.
Nadzemni delovi mogu biti različiti: jastučaste, igličaste i busenaste forme. Cvetovi mogu biti različiti po boji i po obliku, mogu stajti pojedinačno ili u grupama – cvastima. U cvastima su cvetovi skupljeni u grupu gde je razmak veoma mali tako da se dobija utisak jedne celine.
Oblici mogu biti: klasasti, grozdasti, štitasti, metličasti ili glavičasti.

Perene ili višegodišnje cvetnice, mogu biti razločitih veličina i formi, različito im je vreme cvetanja kao i početak cvetanja (prvo cvetanje).Dužina života perena se razlikuje od vrste do vrste.

Lukovice
(u pripremi)

Primena cvetnih kultura otvorenog prostora

Na zelenim površinama se sade jednogodišnje vrste (sezonski rasad), dvogodišnje vrste i višegodišnje cvetne vrste (lukovice, rizomi, gomolji…)
Ove cvetne kulture se upotrebljavaju za: cvetne leje, ivice, bordure,cvertne figure, grupacije, pojedinačno, za žardinjere…
Saksijske lisnodekorativne i cvetno dekorativne biljke imaju široku primenu za uređenje enterijera, terasa, balkona itd.

CVETNE LEJE:

Cvetna leja u beogradu

Za cvetne leje se najčešće koriste jednogodišnje i dvogodišnje vrste.
Leje su najčešće geometrijski oblikovane u vidu kvadrata, krugova,eliptično ili u vidu rombova. Različitih su veličina .
Razmak sezonskof cveća u lejama je obično 30h10 sm.
Najčešće se kombinuje dve ili više vrsta, koje se uklapaju prema visini obliku habitusa, boji cveta i lista.
Cvetne leje od sezonskog rasada obično imaju i borduru od niskog sezonskog rasada ili perena.
Okvir lejama obično daje travnjak.
Cvetne leje veoma efektno izgledaju kada se kao sadni materijal koriste lukovice. (Narcissus, Tulipa, Hyacintus, Hippeastrum…) Lukovice se sade na dubini 2-2,5h prečnika lukovice.

Priprema leje:
Pre sadnje u leje, moramo izvršiti određene pripreme: mehanička obrada zemlje, đubrenje, fino planiranje (pravljenje rasporeda)

*U jesen se najpre grubo prekopa zemnja da bi preko zime bolje primala vodu, da bi izmrzla i ispucala zahvaljujući kristalima leda. Tokom tog perioda priroda vrši dalju obradu pa je tako obrađena zemlja naredne godine rastresitija i ima više vazduha, neophodnog biljkama.
Takođe se tada vrši i đubrenje, prekopana zemnja se prekrije slojem stajnjaka koji preko zime još dogoreva i ulazi u zemlju.
U proleće se motikom prekopa zemlja i izravna grabuljama. Zatim se prelazi na sadnju.

CVETNE FIGURE:

zivetisabiljkama.net

Cvetne figure su naj različitiji oblici, napravljeni na nekoj travnatoj površini ili na nekom padu. Konbinuju se različite vrste, jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje.
Priprema zemljišta kod podizanja ovakvih površina su iste kao što smo gore pomenuli kod leja, s’ tim što se kod primene višegodišnjih vrsta zemljište svake naredne godine, posle sadnje okopava i đubri.
razlikujemo 3 vrste okopavanja: prolećno, letnje i jesenje.

*Prolećno okopavanje je najdublje (dubina zavisi od vrste koju okopavamo) i služi za stvaranje prostora vodi i đubrivu da prodre u dubinu oko korena biljke jer se tada vrši prolećno đubrenje a velike količine padavina treba što bolje usmeriti prema korenu biljke.

*Letnje okopavanje ne treba da bude preduboko jer tokom leta nema dovoljno padavina i svako dublje okopavanje može da utiče na pojačano isušivanje zemljiša. Letnje okopavanje služi da bi se razbila pokorica zemlje koja ne dozvoljava pravilnu aeraciju, radi unošenja đubriva i zbog sprečavanja stvaranja dubokih pukotina koje nastaju sakupljanjem, tokom kišnih perioda nabubrelih koloida gline, u sušnom periodu leta.

* Jesenje okopavanje se vrši radi razbijanja pokorice koja sprečava slobodan ulazak vode u zemljušte i radi unošenja đubriva. Tada je okopavanje najpliće, da bi se izbeglo smrzavanje korena. Kod vrsta osetljivijih na mraz se tada vrši i malčiranje.

BORDURE:

zivetisabiljkama.net

Su ivice cvetnih leja ili figura.Sastavnjene su od nižih vrsta (do 10ak santimetara). Sprečavaju klizanje zemlje od cvetnih grupacija prema travnjaku ili stazama i za pokrivanje stabala unutar grupe.

Pogodne vrste za bordure su: Iberis sempervirens, Cineraria maritima, Irisine, Salvia, Petunija, Begonija, Semperfloriens, i još mnoge druge.

Vinka, biljka koja voli senku

VINKA – ZIMZELEN
VINCA MINOR
Vinka je šarenolisna, višegodišnja puzavica koja potiče iz Sredozemlja. U našim krajevima ona raste divlje.
Listovi vinke su jajastog oblika, često srcasti pri osnovi, a ponekad su oivičeni žutom ili belom bojom.
Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad beli i sastoje se od 5 kruničnih listića. Drške su im kraće od listića.
S obzirom da je puzavica u visinu naraste do 40cm.
Vinka cveta od maja do juna i ne miriše.
Svetlost
Vinki odgovara senovito mesto ili potpuna hladovina jer joj na suncu gore listovi.
Temperatura
Vinka zimuje napolju i podnosi temperturu do -20°C.
Zalivanje
Vinka voli vodu. Zemljište treba uvek da bude vlažno pa se leti zaliva svakodnevno.
Leti se i orošava svakodnevno.
Razmnožavanje
Postoje dva načina razmnožavanja vinke: semenom i izdancima. Ako se razmnožava semenom onda se seme seje u februaru. Izdanci se ukorenjuju čim dođu u dodir sa zemljom pa se zato vinka lako širi.

Za www.zivetisabiljkama.net piše
Ljiljana Pejić

Proizvedena plava ruža

Kako je javio “BBC News” naučnici su posle 20 godina istraživanja proizveli genetski modifikovanu sortu plave ruže.

Ruže nemaju gen koji bi prirodno sintetisao plave pigmente ali su naučnici uspeli da u genotip ruže unesu gen iz petunije koji je kod ove vrste uspeo da oboji cvet u plavu odnosno svetlo ljubičastu boju.

Plod dvadesetogodišnjeg istraživanja mogao bi da se nađe na tržištu u novembru mesecu.
Ona će se najpre naći na Japanskom tržištu a cena će biti 2000 do 3000 jena odnosno 22 do 33 dolara po reznici. Firma koja će distribuirati ovaj čudesan cvet očekuje veliku potražnju u celom svetu posebno u većim garden centrima sa bogatom klijentelom.

Do sada se na tržištu mogla naći plava ruža koja je zapravo bila obojena bela ruža.
Inače ruže, hrizanteme i još neko cveće se može bojiti potapanjem cvetnih drški u specijalnu bojenu tečnost koju reznica usvaja i prenosi je do latica.

Proleće u malom

Iako nemate baštu za cveće, lako možete uneti čari proleće u svoj stan.
Lukovice su idealan izbor za to.
Nabavite keramičku posudu sa rupom za odvod viška vode ili jednostavno uzmite keramičku saksiju ili čak pletenu korpu. kod saksija, najpre postavite čep od flaše, tako da udubljenje čepa bude iznad rupe. To će pomoći da voda neometano prolazi. Preko čepa stavite 3-4 santimetara krupnog peska, rizle ili perlita a zatim nekoliko santimetara treseta. Na to poređajte lukovice lala.  Prekrite ove lukovice tresetom a zatim ide „sloj“ lukovica zumbula. Ponovite postupak i u poslednjem redu posadite krokuse ili visibabe.

zalijte i držite posudu u negrejanoj prostoriji.
Prvi vesnici proleća biće krokusi i visibabe a njih će smeniti zumbuli koji će uneti predivne mirise u vaš stan. Nedugo za njima procvetaće lale.
Poslednjih godina na tržištu je ogroman izbor lala, raznih boja, veličina i oblika, pa ne sumnjamo da će one biti pravi šlag na tortu kod  ovog živog aranžmana.

lukovice

SAVET
Ako lukovice sadite u saksiju ili korpicu, obložite je mahovinom tako što ćete je zalepiti za posudu ili je jednostavno uvežite koncem.

Autor: Radivoje Bulatović

Proizvodnja lavande

Lat: Lavandula officinalis

Lavanda je višegodišnja, zeljasta, polužbunasta biljka, poreklom iz Mediterana. Zbog prirode staništa, formira veoma dubok korenov sistem, čak do 4m, što je čini pogodnom za sadnju protiv erozije.
Habitus lavande čini veliki broj gotovo vertikalnih grana sa sitnim zelenim do srebrnasto zelenim listovima. Na vrhu stabljike nalaze se cvetovi u klasastoj cvasti. Visina stabla je od 50 do 80cm.

Seme lavande je vrlo sitno, crno, sjajno. Težina 1 000 semenki je oko 0,9g.
Klijavost je prilično velika, oko 90% u prvoj godini ali ona vremenom opada iako ima čvrstu opnu. Klijanje je zbog te čvrste opne usporeno.
Lavanda iako slovi za biljku toplih predela, vrlo dobro podnosi niske temperature, čak i do -30*C, čime dospeva na listu vrsta otpornih na sve vremenske ekstreme.

Lavanda se najviše koristi zbog svog etarskog ulja, specifičnog mirisa koji mu daje lanalilacetat a čiji je sadržaj u listu oko 0,5%.
Cvet se takođe upotrebljava ali nije toliko značajan. Uglavnom se koristi kao dodatak nekim čajevima a sušeni cvet se često pakuje u vrećice kao prirodno sredstvo protiv moljaca.

Zasade lavande treba podizati na osunčanim mestima ili južnim padinama pošto joj je potrebno dosta sunca. Najbolje uspeva na nadmorskim visinama od 700 do 1200m.n.v. iako se često gaji i na nižim terenima. Što se zemljišta tiče nije probirljiva. Jedino ne podnosi kisela i zabarena zemljišta. Najviše joj odgovaraju duboka, laka zemljišta, bogata kalcijumom.

Đubrenje:

Đubrenje se obično primenjuje na terenima koji ne sadrže dovoljno humusa. Može se upotrebljavati pregoreli stajnjak 30-50t po hektaru ili mineralna šubriva.
Od mineralnih đubriva najbolje je koristiti spororazlagajuća, sa velikim učinkom fosfora jer taj elemenat utiče na cvetanje.

Razmnožavanje:

Razmnožavanje se može izvršiti na dva osnovna načina, semenom i ožiljavanjem reznica.
Setva semena ne garantuje da će se na potomstvo preneti sve željene osobine pa se zato kod lavande ređe primenjuje.
Najčešći način razmnožavanja je razmnožavanje reznicama.
U rano proleće pre proliferacije, odsecaju se reznice dužine oko 15cm i pobadaju u zemlju na dubinu od 5-8cm, na rastojanju od 10 cm.
Uz redovno zalivanje ostaju u rasadniku do jeseni kada se mogu presaditi na stalno mesto sadnje.
Još jedan, manje korišćeni način za dobijanje ožiljenih reznica je zagrtanje.
U jesen se bokori lavande zagrnu zemljom tako da samo mali deo grane viri iznad zemlje. Naredne jeseni se vrši odgrtanje, odsecanje ožiljenih reznica i sadnja na stalno mesto.

Sadnja:

Sadnja se može obaviti u jesen ili u proleće s tim što je jesenja sadnja mnogo sigurnija i biljke brže stasavaju.
Sadi se u sadne jame na rastojanju od 80 do 100cm između redova i razmakom 60-80cm između biljaka. Od mera nege primenjuje se okopavanje i đubrenje.

Berba:

Zasadi podignuti na nižim nadmorskim visinama cvetaju u drugoj polovini juna a na većim nadmorskim visinama to može biti i u drugoj polovini jula meseca. Berbu je najbolje obaviti u periodu punog cvetanja što je oko 10 do 15 dana od početka cvetanja. Berba se obično obavlja ručno. Odsecaju se svetovi sa cvetnom drškom dužine 10 do 15 cm.

Destilacija etarskih ulja:
Destilaciju treva primeniti odmah posle košenja.
Destilacija se vrši prolaskom vodene para iz jednog kazana u drugi gde se nalazi biljna masa. Sa vodenom parom kreću se i etarska ulja prema katalizatoru. Kada se ove dve komponente destiluju u posudu, potrebno je odvojiti frakciju aromatične vode i etarskog ulja, što je lakši posao sobzirom da je ulje uvek na površini vode.

sak2 sak sak3 sak4
Računica za podizanje jednog hektara:

Za podizanje jednog hektara pod lavandom, preporučuje se sađenje 20 000 sadnica.
Za ovaj posao potrebno je obezbediti oko 25 000 reznica koje treba pobadati u rano proleće u leje na rastojanju 10x10sm.
Za ovu količinu reznica potreban je prostor od 250m/2.
Ovaj prostor treba prekopati, usitniti dobro zemlju i prihraniti je pregorelim stajnjakom ili spororazlagajućim granulama mineralnog đubriva.
Količina sajskog đubriva treba da bude 2t a veštačkog (NPK 12:14:16, spororazlagajućeg,) treba nabaviti 50kg.  Ne sme se dozvoliti da se zemljište potpuno osuši do prve ili  sledeće jeseni kada se biljke presađuju na stalno mesto.
Deo reznica se neće ožiliti a deo od viška (5000) treba da posluži za popunjavanje praznina koje mogu nastati prve godine od sadnje.

Zimocvet

Lat: Erica carnea

Zimzelen žbun, visine do pola metra.
Rasprostranjen je od Alpa do Karpata i na Balkanskom poluostrvu.
Ima polegle i ustajuće grančice.
Kod nas se često javlja u zajednici sa krivuljom, crnim i belim borom, nadolomitu i serpentinu.
Crnjuša je veoma značajna jer pokriva strmine sa veoma pltkim i suvim zemljištem.
Ona štiti takva područja od erozije a nekada je toliko gusta da sprečava nicanjeborova. Sa druge strane korisna je što može da zaštiti ponik od snegova.
erica
Pionirska je vrsta.
Lišće crljuše je sitno, igličasto, sjajno, po 4 lista u pršljenu.
Cvetovi su crveni, rastu u pazuhu najviših listova, vise.
Kkrunica je 2h duža od čašice.
Plod je četvorooka čaura sa vrlo sitnim semenom.

Postoji veliki broj kultivara koji se sade kao dekorativne biljke.

kultivari

Vres

Lat: Calluna vulgaris

(Montipski rod)- u rodu samo jedna vrsta.
Vres je zimzeleni niži žbun, visine 30 do 60_sm.
Ima veoma gustu krošnju od koje se prave metle.
Rasprostranjen je u gotovo celoj Evropi, severnoj Africi, maloj Aziji,
(na Uralu i zapadnom Sibiru)
Preferira slabo hranljiva glejna zemljišta.
Vres je vrlo redak u Srbiji jer mu je ovo područje prirodna granica rasprostranjenosti.

Lišće kod vresa je raspoređeno u 4 reda, ukršteno-naspramno, sitno,gotovo ljuspasto (1-2mm).
Cveta od jula do avgusta.
Cvetovi su u gustim, do 20cm dugim grozdovima, medonosni.
Čašica je ktunicolika, roze boje.
Plod vresa je okruglasta čaura sa 4 pregrade.
Razmnožava se semenom koje je sitno i rasipa se u velikim količinama.
Takođe se može razmnožavati izdancima iz korena.

Calluna-vulgaris