Rastvor i gel za ožiljavanje

RASTVOR

IBA rastvor je trenutno najefikasnije sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Njegova prednost je u tome što biljka dobija auksin (hormon rasta) rastvoren u vodi a to garantuje uniformnost ožiljavanja što nije bio slučaj sa praškastim hormonima koji su nekada bili aktuelni.

Zavisno od vrste koja se ožiljava količina hormona iz bočice se rastvara na veću ili manju količinu vode prema priloženoj tabeli.
U ovako dobijen rastvor reznice se postavljaju uvezane u snopiće do visine od 2-3 santimetara iznad zasečenog donjeg dela.
Posle nekoliko sati reznica je sa vodom upila dovoljnu količinu hormona i proces može da počne.

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
Ako 1L rastvora razlijemo u posudu 20*20cm, visina tečnosti će biti 2,5cm.
U tu posudu možemo postaviti  784 reznice.
Istu tečnost možemo koristiti bar 2 puta što znači da bismo sa 1L rastvora tretirali preko 1.500 reznica. (verovatno i više jer se tečnost može koristiti dokle god i malo ostane u posudi).
S obzirom da se koncentracija rastvora najčešće kreće od 50mg/l do 150mg/l, cena tretirane reznice će iznositi 0,5 dinara do 1,5 dinara za najzahtevnije reznice.
Imajući u vidu učinak, može se zaključiti da se itekako isplati uložiti tih 0,5-1,5din.

GEL

IBA gel je najpopularnije hobi sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Prednost IBA gela je u tome što se lako nanosi i nespada sa reznice poput praha kao i to što je odmah spreman za upotrebu. Može se koristiti nekoliko sezona dok se ne potroši sva količina.

Na zasečeni deo reznice nanese se gel a zatim se pobada u ožilište vodeći računa da što više gela ostane na reznici. Gel koncentracije 3.000ppm je univerzalan za većinu poludrvenastih i drvenastih reznica.  Postoje i slabije koncentracije za zeljaste biljke dok se jače koncentracije retko ili nikada ne koriste.  

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
1ml gela dovoljan je za oko 30 takvih reznica. Pa tako izračunavamo da ako se uzme veliko pakovanje (125ml) moguće je napraviti oko 3.750 reznica a cena tretnama jedne reznice je u tom slučaju oko pola dinara. Ta cena se u ceni gotovog proizvoda gotovo i nevidi a razlika između tretirane i netretirane reznice je značajna.

Od 2011-e godine distribuiramo hormone za ožiljavanje. Za to vreme smo razmenili iskustva sa stotinama zadovoljnih korisnika. Posebno priznanje nam predstavlja što sve više velikih proizvođača zasniva proizvodnju pomoću naših hormona i varća nam se kao pouzdanom partneru.

CENE:

GEL IBA/NAA 500 ppm 1.000 ppm 3.000 ppm
30ml 500 650 750
50ml 650 750 1.000
75ml 800 900 1.300
100ml 950 1.050 1.600
125ml 1.100 1.200 1.900
500ml 4.000 4.500 7.100
1.000ml 7800 dinara 8.800 dinara 14.000 dinara

 

RASTVOR
IBA/NAA
20ml pakovanje
25mg 500
50mg 800
100mg 1.500 dinara

TABELE:

Kako koristiti rastvor za ožiljavanje

IBA RASTVOR ZA OŽILjAVANjE REZNICA BILjAKA

IBA Rastvor je stimulativno sredstvo za ožiljavanje reznica biljaka.
Deluje tako što nadoknađuje manjak auksina (biljnog hormona rasta) i podstiče metaboličke procese u reznicama. Prema istraživanjima, koren tretiranih biljaka 4 puta više diše od korena ne tretirane biljke što umnogome utiče na razvoj kako korena tako i cele biljke.

RAZLOZI ZA UPOTREBU

1. Povećava se procenat ožiljavanja.
2. Ubrzava se formiranje korena.
3. Povećava se broj i kvalitet žila.
4. Postiže se uniformnost ožiljavanja.

NAČIN PRIMENE 

U posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice. Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da distalni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 cm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.
Tabela  koja pokazuje način razblaživanja je u prilogu.

OPŠTE PRAVILO ZA IZBOR KONCENTRACIJE

Reznice se mogu tretirati rastvorom veće koncentracije 100-250 mg/L, retko više od toga, u vremenskom periodu od svega nekoliko sekundi. To se obično primenjuje kod zelenih reznica.
Poluzrele i zrele reznice se češće postavljaju u rastvor niže koncentracije (10 mg/L do 100 mg/L ) da stoje 6, 12 ili čak 24 sata. Tada one upijaju potrebne količine rastvora sa aktivnom materijom i spremne su za početak ožiljavanja.
Biljke koje se ožiljavaju u vodi mogu biti tretirane rastvorom do 1 mg/L. To se najčešće postiže dodavanjem nekoliko kapljica koncentrovanog rastvora iz boce.

NAČIN ČUVANjA I SKLADIŠTENjA

Bočicu čuvati u zamrzivaču, frižideru ili na suvom, mračnom mestu van domašaja dece.

ROK TRAJANjA

U zamrzivaču na -5 do -36°C neograničeno, u mračnoj prostoriji na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci do nekoliko godina.
Simptom kvarenja je vidljiva pojava produkata mikroorganizama na zidovima bočice.

SLIČNI PROIZVODI
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA/NAA
Gel za ožiljavanje IBA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 1.000 ppm za poludrvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 500 ppm za zeljaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA/NAA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Prah za ožiljavanje 0,1% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,3% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,6% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 1,0% IBA (ova tehnologija je zastarela)

Sve zelenom opisane opcije možete poručiti na broj 064 5135935

 

Ožiljavanje malina i kupina

Nakon što planski orežete Vaše maline/kupine nakon rađanja, posle berbe (Juni-Juli) odaberite jednogodišnje zdrave izdanke zarad razmnožavanja. Isecite ih makazama na 7 do 15cm i uvežite ih u snopove. Nakon toga ih položite u lavor sa rastvorom IBA hormona u vodi: 100mg/L i držite 12 sati. Nakon toga poređajte ih u treset u kontejnere. Najbolji period za sadnju novih malina i kupina je jesen, dok je zemja još uvek topla. U hladnijim krajevima sadnju treba odložiti za proleće. Prilikom sadnje u baštensku zemlju umešajte dosta komposta/stajnjaka.

Želimo Vam uspešan rad!

slika preuzeta sa sajta zivotistil.rtl.hr

Ožiljavanje jagode IBA hormonom

Juni i Juli, prema kalendaru, su vreme za ožiljavanje jagode (lat. Fragaria). Vrlo je raznolik i dinamičan sortiment jagodi u svetu i kod nas i obično ih delimo prvo po vremenu rađanja na rane sorte, srednje rane sorte, srednje pozne i kasne sorte. Čačanska krupna jagoda spada u najranije sorte, kao i američka vrsta nazvana po istorijskoj ličnosti Pokahontas. Zatim u srednje rane sorte se ubrajaju Senga Gigana, nemačka sorta iz Hamburga, sa prosečnom masom od 25 g ploda, zatim Gorela iz Holandije, američka sorta Belrubi tamnocrvene boje i druge. U srednje pozne sorte se ubrajaju Zenga tigajga-nemačka novija sorta, Red gauntlet iz Engleske i jedna je od rodnijih i izdržljivijih na sušu, mraz i pege sorta. A što se tiče najkasnijih sorti tu imamo Vedensvil iz Švajcarske, Tradiva di Romagnia-italijanska sorta, isto vrlo preporučljiva za gajenje, i tamnocrveni američki Vesper.

Kako bi se reznice ovih sorti što bolje, brže i efikasnije ožilile, koristi se IBA hormon u vidu rastvora (ili gela). Uzima se rastvor od 25 miligrama po jednom litru (25 mg/L). Odvojene živice jagoda od najmlađih biljaka tretirate sa rastvorom tako što uronite biljke da “povuku” hormon do sat vremena i potom ih stavljate u treset u kontejnere od plastike/stirodura.

Vaš rasad u kontejnerima u plasteniku treba preventivno zaštititi od bolesti i štetočina i pravilno prihraniti kako bi biljke bile jake i otporne na presađivanje, temperature i drugo.

Rastvor možete poručiti već danas i krenuti sa postupkom. Na sva vaša pitanja odgovaramo, a o IBA rastvoru i gelu, kao i o vremenu ožiljavanja velikog broja vrsta biljaka možete takođe naći članke.

Plodnu godinu želimo!

Živeti sa Biljkama tim

Kako deluje IBA rastvor za ožiljavanje

IBA Rastvor je stimulativno sredstvo za ožiljavanje reznica biljaka.
Deluje tako što nadoknađuje manjak auksina (biljnog hormona rasta) i podstiče metaboličke procese u reznicama. Prema istraživanjima, koren tretiranih biljaka 4 puta više diše od korena ne tretirane biljke što umnogome utiče na razvoj kako korena tako i cele biljke.

RAZLOZI ZA UPOTREBU
1. Povećava se procenat ožiljavanja.
2. Ubrzava se formiranje korena.
3. Povećava se broj i kvalitet žila.
4. Postiže se uniformnost ožiljavanja.

NAČIN PRIMENE
U posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice. Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da zasečeni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 sm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.

OPŠTE PRAVILO ZA IZBOR KONCENTRACIJE
Reznice se mogu tretirati rastvorom veće koncentracije 100-250 mg/L, retko više od toga, u vremenskom periodu od svega nekoliko sekundi. To se obično primenjuje kod zelenih reznica.
Poluzrele i zrele reznice se češće postavljaju u rastvor niže koncentracije (10 mg/L do 100 mg/L ) da stoje 6, 12 ili čak 24 sata. Tada one upijaju potrebne količine rastvora sa aktivnom materijom i spremne su za početak ožiljavanja.
Biljke koje se ožiljavaju u vodi mogu biti tretirane rastvorom do 1 mg/L. To se najčešće postiže dodavanjem nekoliko kapljica koncentrovanog rastvora iz boce.

NAČIN ČUVANjA I SKLADIŠTENjA
Čuvati u zamrzivaču, frižideru ili na suvom, mračnom mestu van domašaja dece. Preporučena temperatura za čuvanje je 2-8˚C

ROK TRAJANjA
U zamrzivaču na -5 do -36˚C neograničeno, u mračnoj prostoriji na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci do nekoliko godina.
Simptom kvarenja je vidljiva pojava produkata mikroorganizama na zidovima bočice.

SLIČNI PROIZVODI
Prah za ožiljavanje 0,1% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 0,3% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 0,6% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 1,0% IBA (prevaziđena tehnologija)
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA
Gel za ožiljavanje IBA
Gel za ožiljavanje IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje IBA/NAA

Sve proizvode možete pronaći u našoj internet prodavnici.

Podmladite muškatle

Da bi imali lepo razgranate, intenzivno zelene, zdrave i vitalne muškatle pune cveta, morate ih redovno podmlađivati.
Ovaj posao ne zahteva puno truda a razlika između podmlađenih i starih biljaka je drastična.
Sve muškatle se odlikuju sposobnošću lakog ožiljavanja ali za svaki slučaj preporučujemo da stare saksije (ukoliko imate više boja i kultivara) obeležite brojevima. Isto to uradite i sa čašicama ili set kontejnerima za ožiljavanje. Sa matične (stare) biljke odlomite jednu grančicu, po mogućstvu desetak santimetara dužine, mada pelcer može biti i manji ili nešto veći. Ostavite jedan dan grančicu u hladu pošto je prethodno obeležena brojem. Kada se mesto preloma pelcera blago prosuši, smanjuje se rizik od truljenja na tom mestu. Sutradan biljke pobodite u čašice vodeći računa da se brojevi poklapaju sa brojevima na saksijama matičnih biljaka kako bi eventualni neuspeh u ožiljavanju neke reznice mogao da se nadoknadi sa iste biljke. Lakše je kada imate u svim saksijama isti kultivar, jer se tada ne mora obeležavati.
Supstrat u čašicama treba da bude ocedit, preporuka je da se koristi treset i perlit 3:1 ili treset perlit i baštenska zemlja 2:1:1.
Posle dve do tri nedelje muškatle će se ožiliti ali nije neophodno odmah da se presade. Može se pustiti još dve ili tri nedelje da koren dobro proraste supstrat kako bi se što manje poremetio pri presađivanju u veću saksiju.
Iako muškatle ne zahtevaju previše hranljivo zemljište, ipak nije na odmet promeniti zemlju u starim saksijama prema gore navedenoj recepturi ili bar dodati da pola supstrata bude nov a pola iskoristiti iz starih saksija. Stare muškatle na kraju ovog procesa treba baciti i zameniti ih novim, mladim biljkama koje će svakako biti bujnije i pune cveta.

Za lakše ukorenjivnje i bolji napredak biljaka, preporučuje se tretman reznica tečnim hormonom koncentracije 25mg/L u trajanju od 12 sati.
Nakon tretmana hormonom,reznice se pobadaju u supstrat kao i kod tradicionalnog načina ožiljavanja a rezultat je neuporedivo bolji.

hormon rastvor skica
Primena hormona za ožiljavanje
muskatla
Ožiljene reznice spremne za presadjivanje

 

Kako razmnožiti čuvarkuću

Poznato je da čuvarkuća kao i drugi sedumi u svojim kožastim listovima mogu da skladište veliku količinu vode, zahvaljujući čemu opstaju dugo vremena na sušnim i veoma toplim mestima.

cuvarkuca
Upravo činjenicom da su ove biljke prilično zatvorene, sve do te mere da svaki list može predstavljati poseban organizam, moguće ih je razmnožavati lisnim raznicama.
Postupak je vrlo jednostavan. Od matične biljke treba odvojiti pojedinačne listive i ostaviti ih nekoliko dana u hladu da se ranica nastala odvajanjem osuši i delimično sraste.
Nakon toga, pojedinačne listiće treba postaviti na površinu umereno vlažnog treseta. Vremenom će list izumirati a na rubu, odnosno na mestu odvajanja od matične biljke će se pojaviti novi izdanci.

Krokusi – sadnja i razmnožavanje

         Proleće u vrt stiže tek kada vidimo krokuse, lale, gladiole, narcise, zumbule, irise, frezije, ljiljane i slične cvetove. Među prvim cvetovima u rano proleće ističe se krokus.

lukovice

Krokusi su jedni od prvih lukovica koji se pojavljuju odmah nakon poslednjih mrazeva, posle visibaba. Najlepše efekte ćemo dobiti ako ih sadimo u grupicama u zaseni u travnjaku ili  oko nekog drveta. Obradite zemlju oko izabranog drveta u jesen i posadite lukovice krokusa ili jednostavno na više mesta u travnjaku iskopajte male rupe i posadite lukovice.  U rano proleće izmiliće plavi, žuti ili beli cvetovi krokusa a vi ćete svakako uživati u šarenom travnom tepihu. Lukovicu posadite 3 cm ispod zemlje vrhom na gore, odakle će izrasti biljka, a dole puštati bele korenčiće. U koliko su lukovice veće, njih sadite u dubinu od 5-6 cm.
Poželjno je dodati i malo humusa i treseta u zemlju prilikom sadnje, da bi ste im omogućili rastresitu zemlju i potrebne materije za rast i razvoj- azot, fosfor, kalijum i drugo. Krokusi su veoma zahvalni za održavanje. Svake druge godine izvadite lukovice kako bi ih raširili i dalje razmnožavali. Nakon nekoliko godina od sadnje razmnožiće se toliko da će nastati gustiš sa puno listova, a malo cvetnih pupoljaka. Tada ih treba presađivati a tako i širiti. Koristite vile kako bi nežnije povadili vaše lukovice iz zemlje. U stari kalup ili na neki dvorišni sto stavite lukovice da se osuše za nekoliko dana u zaseni.

Razmnožavanje
Po vađenju starih krokusa iz zemlje,  tvrde, krupne jake lukovice sačuvajte u pletenom džaku na tavanu ili podrumu a male lukovice posadite u žardinjeru kako bi ih odnegovali dok ne porastu i postanu spremne za sadnju na otvorenom. U jesen ih ponovo posadite na željeno mesto koje ima dobru drenažu, tj. koje je mekono i humusno sa dodatkom komposta i fosfora u granulama. Fosfor u granulama dodajte dublje u zemlju, ispod mesta gde će se lukovica nalaziti. Po mogućstvu, za zalivanje, koristite odstajalu vodu i kišnicu.

krokus

Vreme je da posejete cveće

Kraj zime je pravo vreme za setvu u zatvorenom prostoru.
Biljke posejane u ovo doba godine stasavaju do sredine aprila kada prolazi i teoretska mogućnost od  pojave mrazeva. Tada se ove biljke presađuju u bašte.

KAKO RAZMNOŽAVATI BILJKE SEMENOM
Sitna semena biljaka poput begonije, petunije, origana i šeboja najlakše je posejati grupno u plastične žardinjere a onda ih po nicanju pikirati pojedinačno u „saća za rasad“. Ova saća se proizvode u različitim veličinama od stiropora ili plastike.
Kada je reč o krupnijem semenu, ono se može sejati i direktno u otvore saća.

pikiranje rasada goji

Optimalna temperatura za klijanje semena je 20-25 *C.
Kao supstrat za setvu, najbolje je koristiti beli treset ili kombinaciju belog treseta i humusa.  Preterana količina huminske kiseline i rastvorljivih soli u jeftinim supstratima može dovesti do „sagorevanja“ semena.  U slučaju da ne možete nabaviti treset, humus nastao razlaganjem organske materije treba pomešati sa peskom, i baštenskom zemljom. Pored toga može se koristiti i perlit, vermikulit, ili kokosova vlakna. Prilikom mešanja supstrata za setvu, preporučuje se dodavanje sitne frakcije zeolita.
Po setvi seme mora biti u vlažnoj, nikako mokroj sredini. Ukoliko se seme u nekom trenutku potpuno osuši, to bi moglo dovesti do prestanka započetih aktivnosti i gubitka klijavosti.

POLEGANjE PONIKA
Poleganje ponika izazivaju zemljišni paraziti, gljivice Pythium, Sclerotinia, Rhizoctonia, Fusarium, Verticillium.
One uništavaju najpre koren mladog ponika a prvi simptomi se uočavaju tek kada koren potpuno izgubi ulogu potpore i biljke padnu kao pokošene. Borba protiv ovih gljivica može se vršiti na dva načina:
1. Toplom sterilizacijom supstrata pre setve semena
2. Primenom fungicida koji deluju na prouzrokovače poleganja ponika. Trenutno je na našem tržištu najprodavaniji Previcur i Previcur energy.

OSVETLjENjE
Mladim, tek izniklim biljkama, potrebno je puno osvetljenja ali nikako direktno sunce.
Ukoliko se rasad proizvodi u plasteniku, stakleniku ili svetlarniku potrebno ga je zaštititi od direktnog zračenja. Rasad se može proizvoditi i u kućnim uslovima na mestima gde nema dovoljno osvetljenja ali u tom slučaju svetlo treba nadoknaditi fito lampama.
Dobar izvor svetla mogu biti neonke postavljene 30-50sm od rasada ili specijalizovane lampe sa pojačanim plavim i crvenim spektrom, pogodne za gajenje biljaka.
Nove tehnologije se baziraju na led svetlu sa tačno preciziranim crvenim i plavim spektrom koji odgovara spektru neophodnom za rast i razvoj biljaka. Prednost led fito lampi je u tome što se potrošnja električne energije svodi na zanemarljive brojke.
Primera radi sijalica od 3w, dovoljna je za osvetljavanje oko 0,5-1m2.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Kako se razmnožava lešnik

Lešnik je veoma cenjena voćkarica koja dugo vremena zaokupira pažnju rasadničarima, kako najlakše doći do sadnica.
Zbog veoma široke primene plodova a naročito uzevši u obzir veliki deficit istih koji se nadoknađuje uvozom, u Srbiji se uvek traži “sadnica više” što u krajnjem slučaju diktira i cenu.

U ovom članku ću pokušati da opišem nekoliko načina kako razmnožiti lešnik.

Kalemljeni lešnik u formi drveta
Prednost ovakvih stabala je u tome što svaka biljka ima po jedno stablo oko koga ne izbijaju izdanci za čije bi se uklanjanje inače moralo izdvajati dosta vremena .
Podloga za kalemljenje je mečja leska (Corylus colurna).
Greška je sejati običan lešnik (Corylus avelana) za ovu namenu pošto on formira žbun sa izdancima.
Seme mečje leske se sakuplja u jesen i odmah seje na otvorenom kako bi zima učinila prirodnu stratifikaciju. Ne treba da bude iznenađenje i ako ne nikne prve već druge godine od setve.
U dobrim uslovima posle dve godine, imaćemo sadnice na koje se može kalemiti.
Kalemljenje se vrši u rano proleće na takozvani engleski spoj.
Plemka se priprema u februaru mesecu i seče na 8-10 santimetara.
Zatim se drži u frižideru kako bi na hladnom sačekala kretanje vegetacije u prirodi.
Kada se pupoljci na podlozi probude, plemka i podloga se seku u obliku matematičkog korena ().
Tada ukupna dužina plemke treba da bude 5-7sm. Žljebovi se spajaju i uvezuju kalemarskom gumicom.

Ožiljavanje položnicama

poloznice lesnikOvaj vid ožiljavanja lešnika važi za najproduktivniji pa je stoga i načešće korišćen.
Grane lešnika su prilično savitljive pa se u jesen oko žbuna iskopaju kanali a grane spiralno poviju u pravcu pružanja kanala.
Na mestima gde grana ulazi u kanal izvrši se rez oštrim nožem a ozleđeno mesto premažemo IBA gelom za ožiljavanje. Kanali se zakopavaju a položnice ostaju na tom mestu do sledeće jeseni kada će koren ojačati i biti spreman za presađivanje.

Margotiranje

margotiranje lešnik
Margotiranje predstavlja “vazdušno poleganje”. Princip je da se odabrana reznica hrani sa matične biljke za vreme dok u jednom delu formira koren.
Na grani se odabere mesto gde će se forsirati pojavljivanje korena a zatim se oštrim nožem skine deo kore u kružnom obliku. Ovo ozleđivanje nazivamo “prstenovanje”.
Na ozleđenom mestu četkicom nanosimo IBA gel za ožiljavanje a zatim ga obavijamo tresetom i učvršćujemo folijom. U ovu svrhu može poslužiti i saksija ili specijalne posude namenjene za margotiranje. Treset koji obavija ozleđenu koru treba održavati u vlažnom stanju kako bi se u njemu razvijao budući koren.

Izdanci
Oko žbunova leske formira se određeni broj izdanaka koji se mogu izvaditi i presaditi  rastresitu zemlju nakon čega će njihov nejaki koren dodatno ojačati i biti spreman za presađivanje na stalno mesto.

Forsirani izdanci
U jesen se iseče staro stablo lešnika. Oko stabla se opkopa 15ak santimetara zemlje u krugu od 2m u poluprečniku.
Ašovom se zatim ubada u zemlju kako bi se što više ozledio koren starog drveta. Iz svakog tog ozleđenog dela u proleće će krenuti nov izdanak.
Iskopanu površinu treba prekriti suvim lišćem i čekati da porastu izdanci.
Kada izdanci porastu treba ih izvaditi i posaditi u ožilište radi ojačavanja korena.

Ožiljavanje zelenih reznica
Do skoro je važilo da se leska ne može ožiliti ali sa pojavom hormona za ožiljavanje neki rasadničari objavljuju informacije da su u tome uspeli.
Hormon kao snažno stimulativno sredstvo podstiče deobu ćelija na zasečenom delu raznice pa u uslovima visoke vlažnosti (mist sistem) može doći do pojave korena.
Nadamo se da će uskoro bit više konkretnih informacija o ovom načinu razmnožavanja lešnika što ćemo odmah i objaviti.

sadnica lešnika

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.