Origano u saksiji

Da li znate da i u svom domu možete gajiti začinsko bilje? Origano (Origanum vulgare) je jedna od najčešće korišćenih začinskih biljaka. Lako se gaji i ne zahteva posebne uslove. Voli suvlja rastresita zemljišta, kao i izuzetno osunčana mesta. Origano traži periodično zalivanje, a semenu je potrebna posebna nega. Seme treba umotati u vatu ili gazu i povremeno kvasiti tako da ne truli i da ima dovoljno vazduha, a kada naklija treba ga postaviti na površinu zemljišta i politi vodom. Biljka je zrela za korišćenje kada naraste oko deset centimetara ili obrazuje desetak listova, a koriste se samo listovi.
Pa probajte, svež začin je ipak ukusniji.

Kada biljka nema dovoljno svetla

Sigurno ste već imali problem da tkom zimskih meseci biljka pati od nedostatka svetlosit?!

Da li ste znali da postoje lampe koje zamenjuju spektar sunčevih zraka i zadovoljavaju potrebe za rast biljaka? Pogodne su za upotrebu u mračnijim prostorijama sa manjkom sunčeve svetlosti, kao što su stanovi, sobe, plastenici i slično.

kada biljka nema dovoljno svetla, led sijalice će biti odlično dodatno osvetljenje.



Poznato je da od celog spektra, biljke koriste samo crveni i plavi njegov deo. Ove sijalice zato emituju svetlo u crvenom, plavom spektru ili kombinaciju ove dve boje kako bi uz što manje rasipanje energije, pružile biljkama baš ono što traže.

Biljka osvetljena ovim sijalicama toliko upija svetlost da se na njenim površinama gotovo i ne može uočiti boja.
Međutim, procesi u njoj su tada intenzivni pa se hlorofil sintetiše u velikoj količini a cvetovi bivaju krupni, jarkih boja.

Pogledajte kako biljke reaguju na veštačko LED svetlo.

Kraljevska begonija

Begonija (Begonia rex), takođe je poznata kao kraljevska begonija i lisnata begonija. Jedna je od najčeše gajenih sobnih biljaka, a zbog velikog ukrasnog lišća srcolikog oblika, raznovrsnih boja i tekstura, jedna je od najlepših lisnodekorativnih biljaka.

Kraljevska begonija, voli vlažan vazduh, umereno vlažno zemljište i toplotu ali treba izbegavati direktno svetlo. Najbolje uspeva u polusenci.
Najbolji supstrat za gajenje sobne begonije je beli treset, pomešan sa malo humusa, kako bi se stvorila hranljiva ali ocedita sredina.
Preporučujemo da Begoniju prihranjujete često ali sa malom koncentracijom prihrane, kroz vodu za zalivanje.

Begonija vremenom gubi na dekorativnosti pa se preporučuje njeno zanavljanje jednom godišnje ili jednom u dve godine.

Kako ožoliiti lisne raznice begonije pomoću iba hormona za ožiljavanje


Najbolji način za razmnožavanje ove begonije je polaganje lisnih reznica u pesak ili perlit u toploj, vlažnoj sredini. Za to je pogodna plastična posuda sa poklopcem ili najlonom.
Kako bi se stimulisalo bolje i kvalitetnije ožiljavanje begonije, preporučuje se primena IBA i NAA hormona niske koncentracije.
Ukoliko se primenjuje gel, dovoljno je da njegova koncentracija bude 500ppm dok je kod tretiranja rastvorom, potrebna koncentracija 25mg/L.
Lisne reznice se potope u rastvor hormona, u trajanju od 3-4 sata, nakon čega se postave na podlogu i blago zagrnu po rubovima. Ubrzo će se pojaviti mladi izdanci sa puno belih žilica.

Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.

Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Difenbahija otrovna?

Ova biljka šarenih listova je toksična zbog mlečnog soka koji curi iz biljke. Zato je treba držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca jer ako unesu delić lista u sebe može dovesti do digestivnih i respiratornih problema. Mlečni sok difenbahije sadrži oksalat, odnosno soli oksalne kiseline. Ukoliko imate osetljivu kožu, možete osetiti svrab/crvenilo. 

Echinopsis

Cactaceae vrsta broji više od 1800 podvrsta kaktusa. Uglavnom kaktus nas asocira na američku Patagoniju, Afriku, Južnu Ameriku…u takvoj jednoličnoj  savani kaktusi mogu da, sa svojim cvetovima, naprave pravi vatromet boja. Jedna od najlepših cvetajućih vrsta kaktusa je Echinopsis i on je dominantan u Južnoj Americi.  ‘Lady Evelyn’ i ‘Apricot Glow’ su nazivi Echinopsis vrste po ljubičastoj i kajsijastoj boji cveta. Danas se mogu naći razni hibridi kaktusa.
Kada kažete nekome da je ko kaktus, znači da je to jaka i žilava osoba, prilagodljiva i na najgore moguće uslove.

 

Mladi luk sa terase

Život u gradu, mnoge ljude je uskratio uživanja u svežim plodovima voća i povrća.
Makoliko pijace bile blizu, ti plodovi se ne mogu uporediti sa tek ubranim u svojoj bašti.
Razlog je kako svežina tek ubranog ploda tako činjenica da je plod naših ruku delo.
Međutim nije nemoguće sebi priuštiti taj užitak jer i mala terasa može biti dovoljna za gajenje voća i povrća.
Kako bi se uštedeo prostor potreban za gajenje ovih biljaka, ljudi pronalaze razne načine i modele sadnje.

Predstavljamo vam ideju kako da gajite mladi luk u najmanjem mogućem prostoru:
Običan plastični balon za vodu, može biti stanište za više desetina lukovica ako bi se one rasporedile po njegovom obodu na svim visinama i širinama.

POSTUPAK:
– Balon za bodu od 5L napuniti rastresitom zemljom.
– Na dnu ekserom probušiti nekoliko rupa kako bi oticao višak vode.
– Skalpelom na više mesta po obodu balona iseći male otvore u vidu slova X
– Kroz te otvore lagano provući arpadžik, tako da gornji kraj odakle će krenuti listovi bude izvan otvora a mesto na kome će se formirati koren u otvoru balona.
– Zalivanje se vrši odozgo kroz otvor balona.

Listovi uka će nesmetano rasti van balona a unutar njega će se formirati lukovica.
Ovako pripremljen balon. može se okačiti o klin ili držati na ogradi. Posebno je zanimljivo to što se zimi može gajiti u kući i ubirati plod.

 

Sobni javor

Abutilion thompsonii

Sobni javor vodi poreklo iz Brazila, Argentine i drugih suptropskih krajeva.
To je biljka sa tankim, vrlo nežnim grančicama iz kojih izrastaju svetlozeleni listovi čiji oblik podseća na list javora.
Cvetovi su zvonasti, na dugim peteljkama i mogu da imaju crvenu, roze, narandžastu, žutu ili ljubičastu boju.
Postoji i hibridni sobni javor koji je manji od običnog ali kod njega su cvetovi širom otvoreni i liče na cvetove jednostrukog hibiskusa.
Gajen u saksiji sobni javor moze da dostigne visinu od 1,5m, ali ako je posuda u kojoj se gaji velika, može da bude i viši.
Sobni javor cveta od maja do oktobra, a u povoljnim uslovima može da cveta u bilo koje doba godine. Posle precvetavanja cvetovi otpadaju sami.

Svetlost
Bez obzira na godišnje doba javor traži dosta svetlosti. Leti su mu neophodni sunčevi zraci da bi bolje i lepše cvetao.
Temperatura
Sobni javor najbolje raste na temperaturi od 10°C do 15°C. Najniža temperatura koju biljka može da podnese je 5°C, a najviša 21°C. (na mojoj terasi podnosio je i 40°C). Ova biljka ne podnosi toplotu zimi, ni prostorije sa parnim grejanjem i zato ga tada treba čuvati na svetlom mestu na temperaturi od 10°C do 13°C
Zalivanje i orošavanje
Sobni javor spada u žedne biljke pa se leti zaliva svakodnevno, a zimi, u vreme mirovanja, na 15 dana. Klonuli listovi i opadanje cvetova znak su da je biljka žedna. Zemlja nikako ne sme da bude suva.
Leti je potrebno svakodnavno orošavati biljku.
Prihrana
Pošto spada u apsorbcione biljke koje iz supstrata veoma brzo crpe hranljive materije, treba ga prihranjivati dva puta nedeljno.
Presađivanje i zemlja.
Biljka se presađuje svake godine u martu, pre početka vegetacije. Kod sobnog javora se brzo razvija korenov sistem i ako nema dovoljno mesta u saksiji biljka pati. Ako koren počne da izlazi iz saksije, bez obzira na doba godine (izuzev zimi kada miruje) pod hitno ga treba presaditi. Pri presađivanju se skracuje i koren, a biljka se premešta na senovito mesto dok se ne privikne na nove uslove. Cak se preporucuje i do 3 presađivanja godisnje.
sobni javor
Orezivanje
Pošto se brzo grana u proleće bočne izdanke treba orezati do 1/3. To isto se čini i u jesen. Tokom vegetacije treba zakidati vrhove i orezivati precvetale grane da bi se podstaklo grananje biljke i obilnije cvetanje.
Razmnožavanje
Razmnožava se vrhovima reznica koje se zakorene u martu i aprilu. Najbolje se zakorenjuje u vodi.
Bolesti
Sobni javor napadaju zelene vaši koje se uništavaju insekticidom.

Moje iskustvo
Nikada nisam imala problema sa sobnim javorom jer mi je uvek uspevalo da imam prelepu biljku sa puno cvetova. Redovno i obilno sam ga zalivala, presađivala 2 pa cak i 3 puta godišnje i uvek kratila koren za pola. Presađivala sam ga cak i kad je bio pun cvetova.
Jedini problem sa njim imala sam zimi jer mi nikad nije uspevalo da ga održim u sobi sa parnim grejanjem. Nasuprot meni, komšinica je uspevala zimi da ga održi ali joj zato leti nije cvetao vec je samo listao.

Autor: Ljiljana Pejić

Habenaria radiata- vrsta orhideje

Ova vrsta orhideje je još jedna u nizu koje podsećaju na životinje. Habenaria radiata podseća na belog, nežnog goluba ili čaplju. Potiče iz Japana, kao i većina belih, erget orhideja. Na engleskom je zovu White Erget Flower i ne treba je pomešati sa  Platanthera praeclara vrstom, koja potiče sa severa Amerike.
Teško se gaji, mnogi uzgajivači imaju problem da njeno cvetanje produže na više od dve sezone. Listovi ove orhideje jako liče na travu i dugački su od 5 do 20 cm i široki su 1 cm. Svakog proleća se formiraju novi listovi i tokom leta se izdužuju do svoje krajnje dužine. Sredinom jula do kraja avgusta cveta. Mogu se poručiti od većih proizvođača u vidu zadebljalog korena koji je naizgled beživotan, braon boje. Ukoliko vam stignue u jesen, najbolje bi bilo da ih tretirate na kratko fungicidom, a onda ih blago prosušite i ubacite u kesu, na primer u kesu za zamrzivač, sa perlitom. Ostavite ih tako na hladno mesto ispod 10 stepeni, ali ne i da se smrznu, preko zime. Pošto ovi korenčići miruju tokom zime, ne bi bilo loše da ih još 2,3 puta tretirate fungicidom pre proleća.
Na proleće, korenčiće posadite na malu dubinu, tek ispod površine zemlje u saksiji, tako da vrh bude iznad. Zemlja treba da bude vlažna ali ne i mokra. Budite strpljivi, jer treba vremena (4,5 nedelja) da počne da se nazire izdanak-mladica. Kada krenu mladice, pvećajte vlažnost zemljišta. Najbolje je da voda bude demineralizovana, na primer- kišnica, ili da to bude voda koja je odstajala nekoliko dana, da ne bi imala hlorid u sebi.
Što se tiče zemljišta u kome ova orhideja treba da raste- ona treba da sadrži jednu vrstu zemljišta koje se koristi i za bonsai, a to je KANUMA, zatim nešto što će uvek da vlaži zemljište- mahovina, i malo peska,  u razmeri: 1 : 1 : 1/2  i sve to PREKRITI posebnom osušenom vrstom mahovine koja se specijalno koristi za orhideje- dried sphagnum fiber (moss).
Za one koji vole orhideje i razne njihove podvrste i oblike, ovo bi mogao da bude divan hobi.

Sofija  Vojvodić

 

bela orh koren
golub2 kanuma soil1 sphagnum moss