Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.

Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Difenbahija otrovna?

Ova biljka šarenih listova je toksična zbog mlečnog soka koji curi iz biljke. Zato je treba držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca jer ako unesu delić lista u sebe može dovesti do digestivnih i respiratornih problema. Mlečni sok difenbahije sadrži oksalat, odnosno soli oksalne kiseline. Ukoliko imate osetljivu kožu, možete osetiti svrab/crvenilo. 

Echinopsis

Cactaceae vrsta broji više od 1800 podvrsta kaktusa. Uglavnom kaktus nas asocira na američku Patagoniju, Afriku, Južnu Ameriku…u takvoj jednoličnoj  savani kaktusi mogu da, sa svojim cvetovima, naprave pravi vatromet boja. Jedna od najlepših cvetajućih vrsta kaktusa je Echinopsis i on je dominantan u Južnoj Americi.  ‘Lady Evelyn’ i ‘Apricot Glow’ su nazivi Echinopsis vrste po ljubičastoj i kajsijastoj boji cveta. Danas se mogu naći razni hibridi kaktusa.
Kada kažete nekome da je ko kaktus, znači da je to jaka i žilava osoba, prilagodljiva i na najgore moguće uslove.

 

Mladi luk sa terase

Život u gradu, mnoge ljude je uskratio uživanja u svežim plodovima voća i povrća.
Makoliko pijace bile blizu, ti plodovi se ne mogu uporediti sa tek ubranim u svojoj bašti.
Razlog je kako svežina tek ubranog ploda tako činjenica da je plod naših ruku delo.
Međutim nije nemoguće sebi priuštiti taj užitak jer i mala terasa može biti dovoljna za gajenje voća i povrća.
Kako bi se uštedeo prostor potreban za gajenje ovih biljaka, ljudi pronalaze razne načine i modele sadnje.

Predstavljamo vam ideju kako da gajite mladi luk u najmanjem mogućem prostoru:
Običan plastični balon za vodu, može biti stanište za više desetina lukovica ako bi se one rasporedile po njegovom obodu na svim visinama i širinama.

POSTUPAK:
– Balon za bodu od 5L napuniti rastresitom zemljom.
– Na dnu ekserom probušiti nekoliko rupa kako bi oticao višak vode.
– Skalpelom na više mesta po obodu balona iseći male otvore u vidu slova X
– Kroz te otvore lagano provući arpadžik, tako da gornji kraj odakle će krenuti listovi bude izvan otvora a mesto na kome će se formirati koren u otvoru balona.
– Zalivanje se vrši odozgo kroz otvor balona.

Listovi uka će nesmetano rasti van balona a unutar njega će se formirati lukovica.
Ovako pripremljen balon. može se okačiti o klin ili držati na ogradi. Posebno je zanimljivo to što se zimi može gajiti u kući i ubirati plod.

 

Sobni javor

Abutilion thompsonii

Sobni javor vodi poreklo iz Brazila, Argentine i drugih suptropskih krajeva.
To je biljka sa tankim, vrlo nežnim grančicama iz kojih izrastaju svetlozeleni listovi čiji oblik podseća na list javora.
Cvetovi su zvonasti, na dugim peteljkama i mogu da imaju crvenu, roze, narandžastu, žutu ili ljubičastu boju.
Postoji i hibridni sobni javor koji je manji od običnog ali kod njega su cvetovi širom otvoreni i liče na cvetove jednostrukog hibiskusa.
Gajen u saksiji sobni javor moze da dostigne visinu od 1,5m, ali ako je posuda u kojoj se gaji velika, može da bude i viši.
Sobni javor cveta od maja do oktobra, a u povoljnim uslovima može da cveta u bilo koje doba godine. Posle precvetavanja cvetovi otpadaju sami.

Svetlost
Bez obzira na godišnje doba javor traži dosta svetlosti. Leti su mu neophodni sunčevi zraci da bi bolje i lepše cvetao.
Temperatura
Sobni javor najbolje raste na temperaturi od 10°C do 15°C. Najniža temperatura koju biljka može da podnese je 5°C, a najviša 21°C. (na mojoj terasi podnosio je i 40°C). Ova biljka ne podnosi toplotu zimi, ni prostorije sa parnim grejanjem i zato ga tada treba čuvati na svetlom mestu na temperaturi od 10°C do 13°C
Zalivanje i orošavanje
Sobni javor spada u žedne biljke pa se leti zaliva svakodnevno, a zimi, u vreme mirovanja, na 15 dana. Klonuli listovi i opadanje cvetova znak su da je biljka žedna. Zemlja nikako ne sme da bude suva.
Leti je potrebno svakodnavno orošavati biljku.
Prihrana
Pošto spada u apsorbcione biljke koje iz supstrata veoma brzo crpe hranljive materije, treba ga prihranjivati dva puta nedeljno.
Presađivanje i zemlja.
Biljka se presađuje svake godine u martu, pre početka vegetacije. Kod sobnog javora se brzo razvija korenov sistem i ako nema dovoljno mesta u saksiji biljka pati. Ako koren počne da izlazi iz saksije, bez obzira na doba godine (izuzev zimi kada miruje) pod hitno ga treba presaditi. Pri presađivanju se skracuje i koren, a biljka se premešta na senovito mesto dok se ne privikne na nove uslove. Cak se preporucuje i do 3 presađivanja godisnje.
sobni javor
Orezivanje
Pošto se brzo grana u proleće bočne izdanke treba orezati do 1/3. To isto se čini i u jesen. Tokom vegetacije treba zakidati vrhove i orezivati precvetale grane da bi se podstaklo grananje biljke i obilnije cvetanje.
Razmnožavanje
Razmnožava se vrhovima reznica koje se zakorene u martu i aprilu. Najbolje se zakorenjuje u vodi.
Bolesti
Sobni javor napadaju zelene vaši koje se uništavaju insekticidom.

Moje iskustvo
Nikada nisam imala problema sa sobnim javorom jer mi je uvek uspevalo da imam prelepu biljku sa puno cvetova. Redovno i obilno sam ga zalivala, presađivala 2 pa cak i 3 puta godišnje i uvek kratila koren za pola. Presađivala sam ga cak i kad je bio pun cvetova.
Jedini problem sa njim imala sam zimi jer mi nikad nije uspevalo da ga održim u sobi sa parnim grejanjem. Nasuprot meni, komšinica je uspevala zimi da ga održi ali joj zato leti nije cvetao vec je samo listao.

Autor: Ljiljana Pejić

Habenaria radiata- vrsta orhideje

Ova vrsta orhideje je još jedna u nizu koje podsećaju na životinje. Habenaria radiata podseća na belog, nežnog goluba ili čaplju. Potiče iz Japana, kao i većina belih, erget orhideja. Na engleskom je zovu White Erget Flower i ne treba je pomešati sa  Platanthera praeclara vrstom, koja potiče sa severa Amerike.
Teško se gaji, mnogi uzgajivači imaju problem da njeno cvetanje produže na više od dve sezone. Listovi ove orhideje jako liče na travu i dugački su od 5 do 20 cm i široki su 1 cm. Svakog proleća se formiraju novi listovi i tokom leta se izdužuju do svoje krajnje dužine. Sredinom jula do kraja avgusta cveta. Mogu se poručiti od većih proizvođača u vidu zadebljalog korena koji je naizgled beživotan, braon boje. Ukoliko vam stignue u jesen, najbolje bi bilo da ih tretirate na kratko fungicidom, a onda ih blago prosušite i ubacite u kesu, na primer u kesu za zamrzivač, sa perlitom. Ostavite ih tako na hladno mesto ispod 10 stepeni, ali ne i da se smrznu, preko zime. Pošto ovi korenčići miruju tokom zime, ne bi bilo loše da ih još 2,3 puta tretirate fungicidom pre proleća.
Na proleće, korenčiće posadite na malu dubinu, tek ispod površine zemlje u saksiji, tako da vrh bude iznad. Zemlja treba da bude vlažna ali ne i mokra. Budite strpljivi, jer treba vremena (4,5 nedelja) da počne da se nazire izdanak-mladica. Kada krenu mladice, pvećajte vlažnost zemljišta. Najbolje je da voda bude demineralizovana, na primer- kišnica, ili da to bude voda koja je odstajala nekoliko dana, da ne bi imala hlorid u sebi.
Što se tiče zemljišta u kome ova orhideja treba da raste- ona treba da sadrži jednu vrstu zemljišta koje se koristi i za bonsai, a to je KANUMA, zatim nešto što će uvek da vlaži zemljište- mahovina, i malo peska,  u razmeri: 1 : 1 : 1/2  i sve to PREKRITI posebnom osušenom vrstom mahovine koja se specijalno koristi za orhideje- dried sphagnum fiber (moss).
Za one koji vole orhideje i razne njihove podvrste i oblike, ovo bi mogao da bude divan hobi.

Sofija  Vojvodić

 

bela orh koren
golub2 kanuma soil1 sphagnum moss

Krasula – drvo novca

Mesnata sukulenta sa vrlo snažnim stablom koje liči na malo drvo. Listovi su ovalni, mesnati, glatki i mogu biti zelene ili srebrnaste boje. Zeleni primerci se mogu gajiti i u poluhladovini, dok srebrnasti zahtevaju dosta svetle položaje ali bez direktnog sunca. Zalivanje vodom je jednom nedeljno od aprila do septembra, zavisno od toga kolika je temperatura u prostoriji i brzina sušenja površinskog sloja zemlje. Od septembra do decembra zalivanje je svake treće nedelje a u decembru i januaru po jednom mesečno, da bi od februara zalivanje bilo češće, jednom nedeljno. Listovi skladište vodu, tako da se u sušnom periodu vrši napajanje biljke vodom iz njih. Prihranjuje se tečnim đubrivom za kaktuse, ali upola razblaženim rastvorom, na svakih petnaest dana. Poželjno je presađivanje svakog proleća u novu humusnu zemlju jer se tako podstiče njen rast. Prija joj suv vazduh, a osetljiva je na promaju, česta premeštanja, višak vlage(dolazi do pojave plesni i buđi i biljka propada). Pogodnija je hladna prostorija (minimum 10 stepeni), tada se ređe zaliva, ukoliko je pretoplo u sobi dolazi do deformacije biljke i ona gubi svoj oblik i lepotu. Mogu da je napadnu biljne vaši, ali to je jako retko. Leti se može izneti napolje u hladovinu. Razmnožava se reznicom lista. Izdanci rastu nakon mesec dana. takve biljke su male i sporo rastu, ali izgledaju kompaktnije.
Reznice sa vrha biljke mnogo brže rastu.
Životni vek krasule je čak i do 30 godina u saksiji.
Sujeverni veruju da će se vlasnik ove biljke opariti ukoliko njegova biljka procveta.
Cvetovi su prelepi, sitni, zvezdasti, ružičasto–bele boje, a pojavljuju se od leta do početka zime. Međutim ovo je jako zahtevna biljka po pitanju cvetanja. Ko uspe da je „natera“ da cveta pravi je srećnik, ali zbog prelepih cvetova vredi pokušati. Ako se svega ovoga pridržavate, ko zna možda baš vas vaša krasula obraduje cvetovima. Srećno!

Autor: Ivana Kostić

Guzmanija

Guzmanija je višegodišnja sobna biljka iz porodice bromelija koja ima rozetu u čijoj se sredini pojavljuje cvetna drška veoma živih boja- crvena, žuta, roze, bela i narandžasta. Listovi su dugački, uski i jako žilavi, padaju tako da formiraju rozetu. Zahteva toplo i svetlo mesto (idealna je istočna strana), ali bez direktnog sunca, pa je pogodna sobna temperatura od 15-24 stepeni. Jako je osetljiva na promaju. Potrebna je velika vlažnost pa se biljke orošavaju svakodnevno i potrebno je u rozeti sipati vodu uvek prilikom zalivanja u toku formiranja cveta, a kada počne da cveta zalivati samo zemlju, dok rozeta ostaje prazna, bez vode. Zalivanje vodom je jednom nedeljno u toku zime, a leti 2-3 puta nedeljno. Tečno đubrivo za orhideje može da se dodaje na par meseci, tako da u pogledu prihrane nije zahtevna, može a i ne mora . Ukoliko je temperatura niža od 18 stepeni onda nije potrebno u rozetu sipati vodu. Ove biljke u svom životnom veku koji je u proseku oko 3 godine cveta samo jednom iz cvetnog levka, pri čemu taj cvet uz dobru negu može da traje i do godinu dana. Nakon cvetanja cvetna drška počinje da se suši i treba je iseći, a kasnije počinje da odumire i matična biljka što je i tipično za sve bromelije. U toku cvetanja u donjem delu matične biljke pojavljuju se mladi izdanci koji se koriste za razmnožavanje biljke, tako da kada dostignu dužinu od 15-20 centimetara pažljivo se odvajaju od matične biljke i vodi se računa da svaki mladi izdanak bude odvojen sa malo korena.Najbolje je saditi ih u proleće u mešavinu zemlje, peska i humusa i voditi računa o veličini saksija, lagodnije se osećaju u manjim jer imaju jako mali koren. Kada se jednom posade mladi izdanci oni se više u toku svog životnog veka ne presađuju. Prosečno je potrebno proći oko 3 godine da ti mladi izdanci procvetaju. Ukoliko se krajevi listova suše i ako su donji listovi suvi znači da nema dovoljno vlage pa je češće zalivati i orošavati. Ako pri tlu truli i mekana je stabljika znači da je preterano zalivena i ne zalivati neko vreme. Ako su listovi lepljivi pojavile su se zelene vaši i prskati insekticidom.

Gloksinija

Ukoliko želite nekome da poklonite neku biljku gloksinija je idealna za to, simbolizuje divljenje prema toj osobi. Višegodišnja je zeljasta biljka koja ima oko stotine hibrida sa krupnim cvetovima bele, roze, plave, violet boje ili je to kombinacija ovih boja. Visina ove biljke je do 30 cm. Listovi su veliki, sočni, lako se lome i ne smeju da se kvase niti prskaju jer dolazi do pojave tamnih mrlja. Cvetovi podsećaju na zvončiće i na jednoj biljci se mogu pojaviti od jednog do četiri cveta. Cvetaju od aprila do avgusta, tada se zalivaju na svaka tri dana i najbolje je potopiti saksiju u neku posudu sa vodom (najbolje je da to bude odstojala voda sobne temperature), a od septembra smanjiti zalivanje dok se listovi ne osuše kada počinje period mirovanja i ne zaliva se biljka. Nije potrebno vaditi je tada iz zemlje, ali je u toku zime čuvati u prohladnoj i tamnoj prostoriji od 6 do 15 stepeni. Na svake dve nedelje poželjna je tečna prihrana za cvetajuće biljke ili za geranijume. Nije preterano zahtevna sobna biljka za gajenje, potrebna je sobna temperatura od 15-22 stepeni, zahteva puno svetlosti, ali ne podnosi sunce(dolazi do pojave žutih listova, zaostaje u rastu i postaje pogodna za napadanje lisnih vaši), promaju i preteranu vlažnost. Razmnožava se gomoljima, semenom ili lisnom reznicom (kao i kod afričkih ljubičica) . Biljka iz gomolja cveta nakon 4 meseci od sadnje, a iz semena nakon 6 meseci, ali tako dobijene biljke (iz semena) izgledaju kompaktnije i žbunastije. Gomolj se sadi tako da samo dodiruje površinu zemlje i tako se sprečava truljenje mladih izdanaka. Poželjno je presađivanje svakog aprila u novu humusnu zemlju, kada dolazi do podsticanja početka vegetacije i tada počinje i zalivanje vodom. Biljka posle tri godine počinje manje da cveta i sitniji su listovi, zato je treba podmladiti. Najčešći problem kod ove biljke je to preterano zalivanje i pojava truleži kada dolazi do potpunog uginuća.

Autor: Ivana Kostić