Prah STEVIJE akcija!

Akcija koja traje do kraja AVGUSTA!

Sa sajta: stevija.net
Poručite 2 bočice od po 25g praha organske stevije proizvedene u Srbiji i dobićete još jednu istu GRATIS!
2 bočice idu zajedno po ceni od 700 dinara i dobijate gratis još jednu, čime imate ukupno 75 grama ove prirodne zamene za šećer!
O STEVIJI, kao biljci, možete naći još tekstova na ovom sajtu, kao i na sajtu:
stevija.net 
065 8055 399

Važno obaveštenje! STEVIJA

Dragi naši ljubitelji hortikulture i zdravog života!

Uskoro ćemo početi sa internet prodajom i slanjem express poštom prirodnog, organskog praha stevije po najpovoljnijoj ceni na tržištu. 
O steviji možete još pročitati na stranici: http://stevija.net/
Prodajemo prah stevije 30 grama, što zamenjuje 700 grama do 1 kg običnog belog šećera. Naime, glikozidi stevije su oko 200 puta slađi od šećera.

Uživajte u zdravom životu!!!

Možete poručiti već od 12tog avgusta ove godine Vašu željenu količinu Steviju gajenu u Srbiji na brojeve telefona:
– 065/8055-399
– 064/5135-935

Poruku sa Vašim podacima (ime, prezime, puna adresa, količina) pošaljite na neki od ova dva broja. Šaljemo putem Post expressa, a u Beogradu možete i lično preuzeti.

Do kraja AVGUSTA promotivna cena – samo 400 dinara 30 grama zelenog čistog praha Stevije!
Nakon avgusta, cena će biti 500 dinara.

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Ekstraktovanje stevije

U davnim vremenima, stare kulture u Paragvaju i Brazilu, Kini i Japanu koristile su steviju ne samo kao zaslađivač, već i za lečenje opekotina i rana na koži. Još onda su u Kini i Japanu zabranili upotrebu veštačkih zaslađivača jer su negativno uticali na organizam. Danas, iako samo negativno, veštački zaslađivači utiču na stanje organizma, nisu zabranjeni. svet

Steviju danas imamo u njenom samom osušenom obliku, u obliku praha, u obliku tableta (što se najmanje preporučuje, jer sadrži dodatne veštačke komponente), i u tečnom obliku.

Ekstraktovanje stevije se vrši sledećim redosledom:

Ukoliko imate Vašu steviju, uzmite od nje grančice sa lišćem i isperite je u cediljci. Nakon što lepo isperete steviju, poskidajte lišće sa grančica u drugu posudu. Dehidratacija se vrši- ili prirodno, na otvorenom, ili u pećnici na 90 stepeni u trajanju do 3 h. Zatim suvo lišće sameljete u blenderu za kafu. Time ste dobili fin zeleni puder stevije. stevvija
U koliko želite da napravite vaš zaslađivač u tečnom obliku, trebaće vam jedna veća staklena tegla u kojoj će te puder koji ste dobili preliti sa jednom čašom vrele, vrele vode. Kada zatvorite teglu, protresite je nekoliko puta da bi se prah dobro razmutio.
Nakon što je tečnost odstajala 24 h, stavite teglu u frižider. Ovaj, uslovno rečeno “sirup” koristi se kao tečno zaslađivač a dozira se kapanjem u čaj, kafu, kolač…  Zeleni pigment pojavljivaće se u većini onoga što budete pravili, ali će to definitivno biti Vaša zdrava hrana i piće.

Izvor: stevija.net

Oprezno kupujte proizvode od stevije u prodavnicama “Zdrave hrane”

Sigurno je to da se u prodavnicama retko može kupiti proizvod od ČISTE stevije. Stevija, sama po sebi, je odlična stvar, dar prirode, zamena za šećer,  u to nema sumnje. Ali da li su i produkti sa njenim nazivom od strane velikih firmi- zaista dobri i kvalitetni? Ne. jednostavno nisu. Stavljaju i šećer i maltodekstrozu i druge stvari da bi im bilo jeftinije. Kao što jedan džemper ne sadrži 100 posto pamuk, ili kao što sok nije 100 posto ceđena voćka, tako ni ovi  takozvani zaslađivači na bazi stevije nisu baš od stevije. Znači vi plaćate maltodekstozu kupujući produkt od stevije, a ne zaista steviju. Ono što piše kao glavna rečenica da vas privede da kupite njihov proizvod je jako bezobrazno : “Stevije je više puta slađa od šećera, a ne izaziva bolesti, kao što je dijabetes i karijes”. Složićete se, to je paradoksalno, s obzirom da taj proizvod BAŠ sadrži šećer. Oni će napisati da je u redu mešati maltodekstrozu kako bi vi to KUPILI, ali stevija sama po sebi je zaista dovoljna. A maltodekstroza se dobija od kukuruza, koji je u svetu najviše zloupotrebljavan sa GMO produkcijom. Zato sami probajte čistu steviju u vidu zelenog praha odnosno mlevenog suvog lista ove biljke i uvek pri kupovini tražite isključivo čistu steviju bez bilo kakvih primesa.

Gajenje stevije

Medna trava, kako je još nazivaju, ili stevija, je sve popularnija i važna medicinska biljka, i to sa velikim razlogom. Prirodni zaslađivač ne donosi sa sobom kalorije, samim tim ni dijabetes, karijes, cirozu jetre i druge tegobe i bolesti. Sadi se najčešće na otvorenim poljima u manjim razmacima ali dovoljno širokim (20 cm) kako bi se stevija razgranala u žbun. Kako bi se što više razmnožila, koristi se in vitro tehnologija sa hranljivom podlogom i veštačkim osvetljenjem u laboratorijama. S obzirom da je svakom čoveku na prvom mestu njegovo zdravlje, stevija je najpoželjnija biljka današnjice.
Steviju je, u našem podneblju, najbolje saditi sredinom aprila i sve do početka hladnih dana, sredinom oktobra. Nakon toga sadnice propadaju ukoliko su na otvorenom, bez plastenika. Kako bi se vlaga togom sušnih, letnjih meseci zadržala, potrebno je ukopavati najlon na površini okolo biljke.  Za to vreme koren biljke prezimljava u zatvorenom prostoru da bi se od njega podelilo posle više manjih busenova koji će sadnjom, na proleće, ponovo izrasti na otvorenom prostoru u nove sadnice.