Zašto je važan travnjak?

Travnjak čini samo srce zelenila i često je najefektniji deo zelene površine. Travnjak može biti mesto za odmor na prolećnom i jesenjem suncu, daleko prijatniji i udobniji od bilo koje druge podloge za sunčanje, pogodno mesto za rekreaciju.
U estetskom pogledu kad se travnjak dobro održava predstavlja funkcionalno najefikasniju osnovu na kojioj se bolje ističu svi vredni detalji, grupacije žbunja, drveća, staze, ograde, stepeništa, terase.

Travnjak povezuje sve delove zelene površine u organsku celinu, koja zaista efikasno okrepljuje dušu i razgaljuje čoveka.

Kako sprečiti prodiranje korova u baštu

Jedan od najvećih problema negovanog vrta je to što za jako kratko vreme može biti zakorovljen ukoliko se ne održava. Upravo to i jeste najznačajnija mera nege. Plevljenje trave i održavanje ivica.
Nadiranje korova može biti sa više strana: rasejavanjem semena, izbijanje trave iz delića rizoma koji su ostali od prethodnog plevljenja ili širenjem sa okolnih travnih površina.
Ove pojave se ne mogu sprečiti ali se znatno mogu ublažiti redovnim održavanjem pod čime podrazumevamo,  redovno plevljenje, održavanje ivica i šišanjem okolnih travnjaka kako nebi došlo do zrenja i rasejavanja semena.

Održavanje ivice vrta i sprečavanje širenja korova može se izvesti na puno načina o čemu smo već pisali.
Jedna od savremenih metoda je korišćenje agrotekstila.
Ova prostirka će fizički odvojiti baštu od travnjaka, što u kombinaciji sa malčiranjem može biti i veoma dekorativno.

Postavljanje agrotekstila nije komplikovano.
Ašovom se ubada zemlja na rubu bašte kako bi se  napravila brazda. Zatim se u tu brazdu pomoću štapića ili špaklice ugura obod agrotekstila a zatim se nagazi zemlja kako bi se zatvorila brazda.
Tridesetak santimetara dalje, paralelno sa ovom ivicom, pravi se još jedna brazda.
Tekstil se seče tako da desetak santimetara prelazi preko te brazde a zatim se postupak ukopavanja ivice ponavlja uz obavezno zatezanje.
Preko ove prostirke može se posuti malč od borove kore, iberlauf, ili rizla kako bi se zamaskirala a ivica bila naglašenija.
Trava neće dodirivati rub bašte a koren će teže prodirati na tu stranu.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Održavanje

Razgraničite travnjak od ostatka vrta

Kompoziciju jednog vrta čini veći ili manji broj komponenata.
U osnovi je to najčešće travnjak na kome su raspoređene cvetne leje grupacije žbunja, drveće, staze,vodene površine i drugo.
Kako bi vrt izgledao skladno, ove komponente treba jasno razgraničiti.
Kao što negovan travnjak ne trpi širokolisne korovske biljke poput bokvice i maslačka, tako cvetnjaci ne trpe ništa drugo osim cvetnih kultura. Iz tog razloga vršimo redono plevljenje ali to nije dovoljno da se uoči jasna ivica i određeni prostor da utisak negovanog vrta.

okopavan vrt
Za formiranje ivice mogu poslužiti:
-biljke pokrivačice tla, uredno oblikovane
-kamen
– plastični graničnici
-drvene oblice

Ukoliko između travnjaka i cvetnjaka ili neke druge vrtne komponente ne postoji fizičko razgraničenje, jedan mali trik će dati zadivljujuće efekte.

– Oplevite željenu površinu od korova i usitnite zemlju.
Zatim ašovom sasecite ivicu kako bi se dobila jasna kontura kao na slici. Iskopanu zemlju prilikom sasecanja ivice, gurajte od sebe formirajući plitki kanal (5-6cm) između travnate i zemljane površine.

 

POBADANjE PLASTIČNIH GRANIČNIKA

postavljanje plasticnog granicnika

U poslednje vreme često se koriste plastični graničnici koji iako nisu previše dekorativni u vrtu ipak imaju svoje dobre osobine a to je pre svega sprečavanje širenja korova kroz zemlju.
Ove graničnike ćete najlakše postaviti tako što ćete ucrtati liniju kuda želite da ih trasirate a zatim sečivo ašova zabadati u zemlju po toj liniji tako da pre vađenja ašova učinte pokret naprad-nazad kako bi usek ostao što širi. Zatim u taj usek jednostavno zabodite graničnik.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Prihranite travnjak i pomozite mu da diše

Jesen je pravo vreme da se travnjaku doda humus 
Posle košenja potrebno je dobro izgrabuljati travnjak a zatim vilama zabadati travnu površinu na svakih 20ak santimetara (za vece površine koristi se aerator).
Ova radnja se vrši kako bi se popravio vazdusni rezim zemljista. Na kraju se po travnjaku rasprostire tanak sloj humusa koji će popraviti kvalitet zemljista ispošcenog zbog čestog odnošenja otkosa. Sa humusom se može pomešati i malo krupnog peska kako bi popunjene rupe ovim supstratom naredne godine bile mesta ulaska kiseonika u zemljište.

U proleće se đubri mineralnim, azotnim đubrivima
Travama je potrebno kvalitetno zemljište  sa dovoljnom količinom mineralnih i organskih materija. Potreba za mineralima je uvećana činjenicom da se kod trave iznose velike količine istih iz zemlje, zbog čega se ono brzo iscrpljuje. Đubrenjem se utiče na floristički sastav samog travnjaka. Količina đubriva zavisi od osobine zemljišta, samog korišćenja travnjaka, čestine košenja, klimatskih uslova, orografskih uslova i dr.

Biljke iz fam. Poaceae iznose iz zemlje velike količine azota i kalijuma, dok biljke iz fam. Fabaceae iznose fosfor i kalcijum.

Drenaža

Drenaža zemljišta je složen problem. U idealnom slučaju voda u tlu prolazi naniže prirodno, ostavljajući za sobom dovoljne količine vode za razvoj života u zemljištu. Nedovoljno dobro prirodno dreniranje ima za posledicu ispunjavanje zemlje vodom, što ometa pristupačnost kiseonika i biljkama i životinjskom svetu. Preterano dreniranje je takođe loše.
Pokazatelj potrebe za drenažom može se dobiti kopanjem kontrolnih jama, oblika kocke ivica 30 cm, koje se zatim pune vodom do vrha ili čekati pljusak. Ako se nivo vode u jami nije značajno promenio (bar za 15 cm) posle nekoliko sati , može se reći da je drenaža potrebna.
KOLEKTOR je jama oblika kocke, ivice oko 2m. Treba je ispuniti kamenjem na do 15 cm od površine, a kamenje prekriti poroznom zemljom. Iz njega akumulirana voda otiče naniže i to krećući se ispod korenova okolnih biljaka.

TRANŠEJE (ROVOVI) I CEVI omogućavaju kretanje drenirane vode. Oni su ispunjeni lomljenim kamenom. najfiniji travnjaci (za golf, tenis, kuglanje) zahtevaju detaljno razrađen sistem cevi. A kod parkovskih travnjaka drenovi su u obliku tranšeja, koji su sasvim dovoljni.
TRANŠEJNA DRENAŽNA MREŽA se sastoji od glavnog drena (rova, kanala) iskopanog dijagonalno preko čitavog travnjaka sa nagibom prema gl. kolektoru, sa bočnim drenovima koji sekopaju sa obe strane glavnog drena pod uglom od 45 stepeni. Glavni dren ne sme biti plići od 40-60 cm, a isto toliko širok. Bočni drenovi su na rastojanju do oko 3m, a treba da budu 30-40 cm duboki i široki.
TRANŠEJE se zatim ispunjavaju krupnim kamenjem do pola ukupne dubine, a zatim sitnijim kamenjem ili izlomljenom ciglom do 15 cm do površine. Zdravica se posle toga prostire preko kamenja.
Sličan postupak je i kod postavljanja drenašnih cevi, kje su debele oko 10-15 cm, a bočne oko 7cm. Zatim se pune poroznim materijalom (kamen, keramika).

Na kakvom zemljištu zasnivamo travnjak?

zemljisni profil tPLODNOST I STRUKTURA ZEMLJIŠTA
Sva zemljišta su u osnovi sastavljena od određene količine gline, praha, peska i minerala. Tekstura i struktura tipa zemljišta definisani su kvantitativnim odnosom ovih materija u tlu. plodnost zemjlišta je karakteristika koja se odnosi na površinski sloj zdravice. Humus doprinosi strukturi zemljišta i on je glavni prirodni izvor hranljivih materija potrebnih biljkama. Mrtvica je obično sasvim siromašna humusom.
Teško zemljište zahteva smešu grubljih trava, nego ono koje se lako i dobro drenira. Ovo zemljište neće odgovarati travnjaku visokog kvaliteta.
Zemljišta sa kiselom ili alkalnom reakcijom zahteva posebnu smešu semena.

KARBONATNA ZEMLJIŠTA
Sasvim su tamna pri površini jer se sastoje od relativno plitkog sloja(do 10 cm) zdravice koja leži na svetloj krednoj mrtvici. Da bi se popravilo treba uneti što više organske materije, posebno zelenog đubriva.

TRESETNA ZEMLJIŠTA
Imaju izrazito kiselu reakciju. Biljke kao što su rododendroni uspevaju na njima. Neke od finijih trava veoma dobro uspevaju u ovim uslovima. Na površini je obično veoma tamno, smeđe ili crno. Organske materije ima, ali bakterijski život nije bujan. Kiselost ometa i razlaganje org. materije. Njihova plodnost se poboljšava dodavanjem kreča.

PESKOVITA ZEMLJIŠTA
Veoma rastresita i lako se dreniraju. Nedostaje im org. mat. pa je korisno uneti veće količine dobro istrulelog životinjskog đubriva. Zbog lakog dreniranja irigacija može biti neophodna u suvim delovima godine.

KAMENITA ZEMLJIŠTA
Ova zemljišta se teško obrađuju, pa većinu kamenja treba ukloniti, ali ne sve. Pri samoj površini treba izbaciti samo krupno kamenje, dok sitno treba ostaviti da radi deo našeg posla(omogućava da se voda dobro drenira). I ovde treba uneti što je moguće više dobro sagorelog org. đubriva. Puzajuće trave dobro uspevaju na kamenitom tlu.

ILOVAČE
Idealna vrsta zemljišta za travnjake, vrtove i parkove, zato što poseduje dobre osobine, a malo mana. Mogu biti lake i teške po teksturi.

GLINE
Opisuju se kao teška i hladna zemljišta. U stanju je zadrži veliku zapreminu vode, što povećava njenu težinu i vreme koje je potrebno da se zagreje u proleće. U toku sušnih perioda godine, pucaće po površini. teško se obrađuju. Dobra drenaža je kod gline najčešće neophodna, ako na njoj treba da opstanu fine trave. tekstura i struktura zdravice se mora popraviti unošenjem krupnog peska, ali i org. materije.

Preuređenje ili zasnivanje novog travnjaka?

Projektovanje novog travnjaka nekad izgleda, a nekad i jeste jednostavnije od preuređivanja, već postojećeg travnjaka. Uvek je zato bolje, odreći se lošeg postojećeg travnjaka i početi iz početka.
Ako se odlučimo za zasnivanje novog travnjaka možemo u velikoj meri reorganizovati prostor i uneti mu novi šarm.
Vrlo je važno pridržavati se svih smernica za zasnivanje novog travnjaka, od poznavanja uslova sredine, poroznosti zemljišta, hranljie vrednosti zemljišta, pH vrednosti, važno je takođe locirati tačke eventualnog zadržavanja padavinskih voda radi dreniranja, zatim biramo kvalitetne vrste trava koje pogoduju tom terenu.
Izgled i položaj travnjaka zavise uvek od veličine čitave zelene površine čiji je travnjak sastavni deo. Preporučuje se da sama zatravnjena površina zauzima više od polovine površine čitave zelene površine.
Travna površina oblika kvadrata ili pravougaonika daju naglašeno formalan, stroži ton zelenoj površini, ali je važno da se njene ivice drže “pod konac”. Nepravilni oblici nisu tako strogi, a zakrivljene ivice imaju privlačnost same po sebi. Krivine treba učiniti blagim i tečnim, zato što su komplikovani oblici teški za održavanje, posebno za košenje.

PAD TERENA
Blagi pad, oko 2 % je poželjan, a veći će učiniti košenje teškim, čak i kad se koriste najbolje kosilice. Ako mesto ima naglašeni nagib, treba terasirati teren.

DRENAŽA
Pre definitivnog poravnavanja terena postavlja se drenaža. Ova drenaža je najsavršenijeg tipa, u obliku podzemnog, zatvorenog drenažnog sistema koji može biti sa cevima i bez njih.
drenažni kanali kod travnjaka po pravilu su plići nego oni koji odvode suvižnu vodu od korena drugih vrsta biljaka.

GRAĐEVINSKI ELEMENTI
Bazene, fontane, zeljaste brdure, klupe treba izgraditi pre postavljanja travnjaka, jer trava može da bude ozbiljno oštećena tokom gradnje, posebno ako se razvija iz semena. Svi ovi elementi otežeavaju košenje, tako da razmak između cvetnih leja treba da bude nešto veća od širine 2 kosilice. Ako se planiraju staze od kamena, svaki kamen treba da bude postavljen ispod nivoa košenja travnjaka. Ivice treba da budu takve da se ne oštećuje kosilica.

 

Đubrenje travnjaka pred zasnivanje

Uz obradu zemlje pre zasnivanja travnjaka ide dodavanje određene količine đubriva. Smisao unošenja hranljivih materija je obezbeđivanje što dužeg vremenskog perioda u kome će posejane trave imati povoljne uslove za razvoj. Đubrenjem se postiže i ubrzan rast trava, održavanje stabilnog botaničkog sastava travnjaka, suzbijanje određenih korova. Trave za svoj rast troše velike količine gradivnih elemenata, pa im je potrebno dobro snabdeveno tle.
Đubrenje se može podeliti na :
• osnovno đubrenje – obogaćuje se zemlja pre zatravljavanja. Najpovoljnija đubriva su stajnjak, kompost, treset, a nekad i fosfatna i krečna mineralna đubriva.
• prihranjivanje – dodavanje hranljivih materija već postojećem travnjaku. Ono predstavlja redovnu meru održavanja travnjaka.

Za kvalitetne parkovske, a i parterne travnjake, dobro je ponekad pored organskog đubriva, dodati fosforna i kalijumova đubriva odjednom, i istu toliku količinu azotnih đubriva u 2 maha, prvi put pre setvu, a drugi odmah posle nicanja trava.

Priprema terena za postavljanje travnjaka

Da bi se na nekoj površini izgradio uspešan travnjak nužno je temeljno pripremiti zemljište za setvu trave ili busenovanje.
Zemljište na kome se zasniva novi travnjak je najčešće manje ili više nepovoljne strukture, siromašno hranjivim materijama ili manje moćnosti. Često se radi o terenima na kojima raste korov. Zato je potrebno utvrditi osnovne osobine zemljišta, dubinu plodnog sloja. Ako se radi o sloju od 20-25 cm ili više zdravice, može se reći da je zadovoljen uslov za razvoj uspešnog travnjaka. A ako je sloj plodne zemlje plitak ili ga nema, plodna zemlja se mora doneti sa pozajmišta.
Donesena zemlja se rasprostire ravnomerno u sloju od 25 cm po prethodno obrađenom, poravnanom, isitnjenom i očišćenom terenu. Zbijenije i manje propustljivo zemljište treba obraditi plugom dubine 20-30 cm i pažljivo poravnati. Donesena zemlja mora biti prethodno očišćena od korova i otpadaka koji se ne razlažu ili su toksični za biljke. Bitno je i da ne bude mnogo kamenja.
Najjeftiniji način pripreme zemljišta za izgradnju travnjaka podrazumeva izostajanje donošenja zemlje sa strane, a obrada postojećeg sloja od dubine od 30 cm, pa i 40 cm, uz njegovo obilno obogaćivanje organskim i NPK đubrivom.
U slučaju zagađenog terna zemlju treba očistiti.
• Ako su zagađeni korovom- totalni herbicidi mogu da budu dobro rešenje za čišćenje terena od neželčjenih biljaka.
• Zagađivači druge vrste (nafta, soli, otpaci) – ovo zemljište se mora obavezno ukloniti, tj. zameniti.
• Glinoviti teren se popravlja unošenjem peska i organskog đubriva
• Peskovit se popravlja mešanjem sa zemljom težeg mehaničkog sastava
• Alkalan teren se popravlja unošenjem sumpora
• Kiselo zemljište unošenjem kreča (kalcifikacija).

Preporučuje se da da debljina obrađenog sloja bude najmanje 40 cm, a bolje je da bude 70 cm. Na taj način se obezbeđuje lakše formiranje budućeg plodnog površinskog sloja.
Obrada zemjlišta se vrši se pomoću različitih vrsta plugova. Na svim malim površinama preporučuje se ručna obrada zemljišta, nekad do 25 cm(dubina 1 ašova) ili do 50 cm (2 ašova). Postoje i male mašine za obradu zemljišta – rotokultivatori, motokultivatori, rotovatori, freze. Veće mašine obrašuju do dubine 20 cm, što je mana.
Deli na osnovnu i predsetvenu obradu.
• osnovna – podrazumeva se mehaniška obrada parcele na kojoj će posle nekoliko godina biti zasnovan travnjak. Ovde se zemljište temeljno obrađuje do veće dubine. Vrši se u proleće , tokom leta i u jesen. Najpovoljniji rezultati su u toku jesenje obrade, kada je zemljište meko. Prolećna je obavezna ako nije izvršena jesenja; Ova obrada je teška i manje efikasna jer je zemljište vlažno i lepljivo. Tokom leta obrada je manje povoljna jer je zemlja tvrda i teška za oranje; njoj se pristupa samo ako je izgradnja travnjaka hitan posao.
• predsetvena – podrazumeva pliću obradu zemljišta tokom koje se ono usitnjava do fine strukture. Izvodi se pre same setve i obavezna je. Ona predstavlja sitnjenje površinskog sloja zemlje i njeno poravnavanje, planiranje do kote predviđene projektom. Ova obrada priprema površinu da primi seme trava i da osigura njihovo brzo klijanje, a stvara se i povoljna struktura za inicijalni razvoj korena.
ravnanje zemljeGrabuljama, motikama i drugim sličnim alatkama se ovako iskopana zemlja usitnjava.
Što je zemljište nepovoljnijih osobina, to će njegova priprema biti složenija, dugotrajnija i skuplja. Postoje 3 faze :
1. donošenje plodne zemlje sa strane
2. duboko riljanje donesene zemlje sa osnovom na koju je ona postavljena(osnovna obrada)
3. predsetvena obrada.
Između ovih faza ponekad može da prođe više godina, ali je u praksi znatno kraći. Najčešće se događa da se donošenje plodnog sloja zemlje spoji sa osnovnom obradom terena, tokom koje se doneta zemlja i jedan sloj podloge dobro izmešaju i praktično poravnaju do određene kote.

Mesto gde će biti travnjak

UPOZNAVANJE USLOVA SREDINE:

meteo merenje Pre početka izgradnje ili negovanju travnjaka treba poznavati karakteristike travnjaka, površine pod travnjacima i ekološke činioce koji utiču na isti. Da bi nastao uspešan travnjak nije dovoljno znati uopštene propise koji se primenjuju u setvi kao procesu u poljoprivrednoj delatnosti, kao i metode uništavanja korova, nego je potrebno znati pravo vreme i način čitavog procesa nastajanja i negovanja travnjaka.
Pre izgradnje travnjaka treba znati uslove sredine koji vladaju na prostoru buduće zatravnjene površine, nezavisno od toga da li je reš o izdvojenim parcelama na kojima će se nalaziti isključivo trave, ili se radi o izgradnji zelene površine (setva ili busenovanje). Takođe je potrebno utvrditi ekološke, biološke i antropogene uticaje koji imaju značaju zasnivanju travnjaka. To su :
karakteristike mesta – na kome se podiže travnjak. Ovde spada nagib, veličina površine, granice sa susednim parcelama, biološke i urbanističke karakteristike susednih parcela i karakteristike već postojećih biljaka. Nagib određuje uvećanje potrebe za vodom.
sanitarno higijenski uslovi – podrazumevaju utvrđivanje stepena zagađenosti zemljišta, karakteristike površine terena, prisustvo zagađenih voda, korova i nepoželjnih biljnih vrsta.
utvrđivanje karakteristika zemljišta – pre svega njegovog površinskog sloja. Moraju se utvrditi mehanički sastav, fizičke osobine, hemijske i biološke karakteristike. Obrađuju se u pedološkoj laboratoriji. Na osnovu tih podataka određuje se obim meliorativnih mera koje će se primeniti na postojećem ili donetom zemljišnom materijalu. Takođe se utvrđuje i prisustvo podzemnih voda.
klimatski podaci – se obrađuju iz pisanih izvora. Bitni su podaci o prvim i poslednjim mrazevima u toku godine, ali i o temperaturnoj razlici površinskih slojeva zemlje i prizemnog sloja vazduha.

Preduslov za uspešan posao predstavlja ozbiljna izrada tzv. bioekološke osnove budućeg zatravnjenog područja, tj. parcele. Uspešna realizacija podrazumeva i inženjerske radnje u koje spadaju proračuni koliočine donete zemlje, određivanje transporta ovih velikih kolličina, izbor mašina za izgradnju travnjaka, proračun količine semena ili ukupne veličine donesenih busenova.