Mediteranski raskoš bogumile…

Bogumila ili Bugenvilija je prelepi simbol celog Mediterana. I na Jadranu, Jonskom i Egejskom moru ona se raskošno penje, obasjana voljenim sunčevim zracima, uz kamene zidove, ograde od kovanog gvožđa, čineći naše letovanje još romantičnijim.

U koliko je želite imati, a ne živite na moru, bez direktnog sunčevog zraka leti, bogumila ne može gusto cvetati, a zimi, da ne bi došlo do mrzavanja, treba da je prekrijete najlonom i unesete u kuću sa terase. Oko korena stavite takođe piljevinu na primer ili suvu travu (seno). Djubrivom za cvetnice i gnojivom tretirajte biljku do kraja avgusta kako biste cvetanje podstakli. Veoma važnu ulogu u cvetanju i bojama igra GVOŽĐE, kao i kod hortenzije o čemu smo pisali. Boja cveta će biti jarča. Na primer ako imate žutu bogumilu, moguće je, da će se sa dosta gvožđa, pojaviti nijanse narandžaste i crvenkaste i dobiti neki fenomenalan miks. Bogumila voli kiseliju zemlju, pa joj dodajte đubrivo koje možete sami napraviti od kora citrusa (limuna, narandže, grejpa, mandarine, limete) i bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori u kojoj su: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i natrijum.

Tokom vrelih letnjih dana treba je prskati protiv plamenjače. Cvetove nikako ne treba kvasiti, samo lišće. Najbolja mešavina zemlje za bugenviliju je mešavina treseta i peska (treba biti hranljiva, humusna zemlja), sa odnosom 3:2.Nakon cvetanja, u jesen, izdanke treba iseći, orezati bogumilu. Reznicama je možete ožiliti drvenastim reznicama na leto i zelenim u proleće rastvorom IBA hormona koji možete poručiti i dobiti odgovore na pitanja koja se tiču uzgoja ove prelepe biljke.

 

Buketi za venčanje

Ne bira buket mlada, buket bira mladu! Da li će to biti strastveno crveni buket ruže sa sitnim belim šlajerom ili bez ili će to biti detinje nežni, pomalo sramežljivi buket poljskog cveća, ili prava umetnost- skladna i zanimljiva, vesela mešavina boja i vrsta, buket opisuje ono što ste Vi, mlade, unutra.

Ožiljavanje jagode IBA hormonom

Juni i Juli, prema kalendaru, su vreme za ožiljavanje jagode (lat. Fragaria). Vrlo je raznolik i dinamičan sortiment jagodi u svetu i kod nas i obično ih delimo prvo po vremenu rađanja na rane sorte, srednje rane sorte, srednje pozne i kasne sorte. Čačanska krupna jagoda spada u najranije sorte, kao i američka vrsta nazvana po istorijskoj ličnosti Pokahontas. Zatim u srednje rane sorte se ubrajaju Senga Gigana, nemačka sorta iz Hamburga, sa prosečnom masom od 25 g ploda, zatim Gorela iz Holandije, američka sorta Belrubi tamnocrvene boje i druge. U srednje pozne sorte se ubrajaju Zenga tigajga-nemačka novija sorta, Red gauntlet iz Engleske i jedna je od rodnijih i izdržljivijih na sušu, mraz i pege sorta. A što se tiče najkasnijih sorti tu imamo Vedensvil iz Švajcarske, Tradiva di Romagnia-italijanska sorta, isto vrlo preporučljiva za gajenje, i tamnocrveni američki Vesper.

Kako bi se reznice ovih sorti što bolje, brže i efikasnije ožilile, koristi se IBA hormon u vidu rastvora (ili gela). Uzima se rastvor od 25 miligrama po jednom litru (25 mg/L). Odvojene živice jagoda od najmlađih biljaka tretirate sa rastvorom tako što uronite biljke da “povuku” hormon do sat vremena i potom ih stavljate u treset u kontejnere od plastike/stirodura.

Vaš rasad u kontejnerima u plasteniku treba preventivno zaštititi od bolesti i štetočina i pravilno prihraniti kako bi biljke bile jake i otporne na presađivanje, temperature i drugo.

Rastvor možete poručiti već danas i krenuti sa postupkom. Na sva vaša pitanja odgovaramo, a o IBA rastvoru i gelu, kao i o vremenu ožiljavanja velikog broja vrsta biljaka možete takođe naći članke.

Plodnu godinu želimo!

Živeti sa Biljkama tim

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Urbane plaže

Urbana plaža  (urban beach ili urbeach) je definisana  kao prostor koji obuhvata intelektualni, umetnički ili kulturno osmišljen objekat koji je istovremeno i područje igre sa vodom. Smeštena je unutar kulturno ili umetnički značajnog području grada.

On je tako dizajniran da privuče ljude svih uzrasta, ne samo decu. “Urbeach” može da bude na pesku, ali većina nemaju pesak, pošto se “urbeach” četo nalaze u gradskim prostorima sa velikim prometom ljudi gde bi pesak izazvao probleme.

Za razliku od akva parkova  koje ljudi posećuju da bi se zabavljali u i na vodi , “urbana plaža”  je višenamensko područje gde su ljudi angažovani u nekoliko aktivnsti kao što su sunčanje, relaksacija, čitanje, igra sa vodom, šetnja, trčanje.

Ovo je mesto relaksacije i igre u gradu gde ljudi mogu da obuku kupaći kostim bez opasnosti da budu pod udarom zakona i standarda.

 

Šta je biznis park?

  • Biznis park je područje na kojem je grupisan veliki broj poslovnih zgrada
  • Biznis parkovi su popularni i većinom su locirani u suburbanom području, gde je građevinsko zemljište jeftinije.
  • Takođe su često locirani pored autoputeva ili glavnih saobraćajnica

Biznis park originalno predstavlja hibridizaciju gradskog parka i Anglo – Saksonskog modela univerzitetskih kampusa. Pažnja se posvećuje slobodnom prostoru, kao načinu oblikovanja sredine.

MANE

  • Forme zauzimanja teritorije koja se razvija bez kontrole urbane matrice
  • Praznine između fragmenata nepovezanih šema stambenih područja
  • Praznine u urbanizovanom području
  • Napuštene farme i dr.

 

Industrijski park je područje zonirano i planirano u svrhu razvoja industrije.

  • Mnogo “lakša” varijanta biznis parka su, ofis parkovi, koje sadrže kancelarije i laku industriju.

 

PREDNOSTI

Industrijski parkovi su često locirani van glavnih stambenih područja grada i naravno snabdeveni sa dobrim transportnim prilazima, uključujući saobraćajnice i železnicu.

MANE

  • Jedan od razloga kritike je i to da industrijski parkovi često zauzimaju produktivno i vredno poljoprivredno zemljište
  • Udaljenost je razlog velikog broja ljudi koji putuju do radnog mesta što predstavlja ograničavajući faktor za siromašne radnike.

Parkovi nauke i tehnologije

Biznis i organizacija u parku fokusirana je na unapređenje i inovaciju produkata što je suprotno industrijakim parkovima koji su fokusirani na proizvodnju i biznis parkova koji su fokusirani na administraciju.

Pored zgrada ovi parkovi nude brojne resurse kao :

  • neometeno snabdevanje strujom
  • telekomunikacije
  • obezbeđenje
  • upravne zgade
  • restorane
  • banke
  • kancelarije
  • kongresne sale
  • parking
  • interni transport
  • objekte razonode i sporta i dr.

CILJEVI

uskladjenost sa prostorno – ekološkim resursima i kapacitetima;
– doprinos porastu zaposlenosti,
– rast društvenog proizvoda
– doprinos ravnomernijem razmeštaju aktivnosti i proizvodnih snaga,
privlačenju drugih privrednih aktivnosti,
– stepen ikorišćenja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa,
– razvoj hi-tech i ekološki efikasnih tehnologija,
– energetska štedljivost i
– povećanje udela tehnološki efikasnih i inovativnih grana u privrednoj strukturi

Ofis Park

Ofis parkovi postaju realnost u gotovo svakom glavnom gradu u razvijenom svetu

  • Nude jeftiniju alternativu za poslovni prostor nego u centru grada;
  • Druga pogodnost je je prijatna radna atmosfera i sredina;
  • Kao problem nameće se izolacija i volja ljudi da tu žive.

Pokretne biljke u vrtu

Okrugle forme šimšira, posađene u saksiju, zakamufliranu pletenom korpom, mogu biti sjajna pokretna pregrada ili rotirajući detalj u vrtu.
Iako se samo zbog korpe razlikuju od običnih saksija sa biljkama, posmatraču će ipak dati utisak stacioniranog detalja koji je istovremeno simpatičan i primeren svakom prostoru.
Valjkaste bele korpe i guste okrugle krošnje šimšira dobro će doći ako je neki prostor potrebno pregraditi kao na primer ako je deo bašte restorana rezervisan za neku proslavu ili ako želimo da posetiocu naglasimo gde je granica kretanja.
Ovakve “pregrade” nisu pričvršćene i uvek se mogu drugačije kombinovati.
Kada nije potrebno pregrađivanje, dobro će doći kao detalj u vrtu bilo kao pravilna linijska formacija ili kao grupa uz žbun, drvo cvetnu leju… Razmeštanjem ovih detalja, menja se slika vrta i daje se dodatna dinamika prostoru.

 

Radivoje Bulatović
Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture.

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Konstrukcije za vertikalni vrt

Posle više godina rada na pronalaženju praktičnih i pre svega jeftinih rešenja za ozelenjavanje zidova, danas se možemo pohvaliti uspešno izvedenim projektima.
U ovom trenutku raspolažemo sa dve vrste konstrukcija, otvorenog i zatvorenog tipa. Trenutno radimo na modernizaciji još jednog zatvorenog sistema od lakših materijala koji će biti jednostavniji za postavljanje i održavanje.

Nastojimo da pratimo svetske trendove i pravilo da se svaka zelena površina “oduzeta” gradnjom, mora nadoknaditi postavljanjem krovnog i zidnog (vertikalnog) zelenila.
Zato pozivamo sve graditelje da se prilikom planiranja gradnje predvidi ovaj vid vraćanja biljaka u urbane sredine.

Prednosti koje pruža zeleni zid su brojne.
Pre svega treba imati u vidu energetsku efikasnost objekta što će ovi paneli itekako pobojšati jer su sami po sebi svojevrsna termoizolacija.
Poznato je da je temperatura vazduha u vrelim letnjim danima daleko niža ako se meri u zelenilu nego na ogoljenom zemljištu ili betonu. Razlog je transpiracija kojom se biljka hladi. Takođe ispod biljnog pokrivača, nalazi se konstrukcija sa slojem vlažnog treseta koji će usporiti zagrevanje i hladjenje objekta.

Cene vertikalnih vrtova su veoma varijabilne jer zavise od modela, broja i vrste biljaka i pristupačnosti samog mesta gde se ugrađuju a kreću se od 150 do 350 evra po kvadratnom metru.

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='Cena vertikalnog vrta PDF’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/wp-content/uploads/2016/06/Cena-vertikalnog-vrta.pdf’ target=”]