Top 5 načina kako da gajite jagode

Tradicionalan način gajenja jagoda uveliko gubi na popularnosti a u tu svrhu kreativci svakodnevno pronalaze nova rešenja.
Jagoda je biljka koja formira prizemnu rozetu a na dugačkim cvetnim drškama formiraju se plodovi koji neminovno padaj ka zemlji. Obzirom na mekanu strukturu ploda jagode, on će brzo u dodiru sa zemljom istrunuti.
Takođe se teži čistim plodovima koji pre pakovanja ne moraju da se peru.
Pa šta je onda rešenje?!

Jagoda će ako se nađe na uzvišenoj poziciji, spuštati svoje plodove po boku.
Upravo to je navelo poljoprivrednike da oprobaju metod gajenja na uzdignutim lejama prekrivenim najlonom. Ovaj metod se pokazao ispravnim iz više razloga. Zemlja oko korena se brže zagreva i duže drži toplotu jer je zaštićena crnom folijom. Plodovi se spuštaju na dole podupirući se o foliju tako da ne dodiruju zemlju i ne prljaju se.
Gajenje jagoda na foliji ima i svojih mana a to su pre svega, kratak vek folije, koju neretko cepaju ptice i poljski miševi ali i njihovi gmižući predatori koje poljoprivrednici svakako ne žele u svom radnom prostoru.

Kako bi se obezbedio isti efekat ali u visini ruku da se ne bi “lomila kičma”, neko se dosetio da jagode sadi u žardinjerama, stubovima kao vertikalne vrtove, u specijalno formiranim saksijama koje se ređaju piramidalno ali i na balama slame.

Pogledajte galeriju i sami odlučite koji vam je metod najbolji.

Ožiljavanje jagode IBA hormonom

Juni i Juli, prema kalendaru, su vreme za ožiljavanje jagode (lat. Fragaria). Vrlo je raznolik i dinamičan sortiment jagodi u svetu i kod nas i obično ih delimo prvo po vremenu rađanja na rane sorte, srednje rane sorte, srednje pozne i kasne sorte. Čačanska krupna jagoda spada u najranije sorte, kao i američka vrsta nazvana po istorijskoj ličnosti Pokahontas. Zatim u srednje rane sorte se ubrajaju Senga Gigana, nemačka sorta iz Hamburga, sa prosečnom masom od 25 g ploda, zatim Gorela iz Holandije, američka sorta Belrubi tamnocrvene boje i druge. U srednje pozne sorte se ubrajaju Zenga tigajga-nemačka novija sorta, Red gauntlet iz Engleske i jedna je od rodnijih i izdržljivijih na sušu, mraz i pege sorta. A što se tiče najkasnijih sorti tu imamo Vedensvil iz Švajcarske, Tradiva di Romagnia-italijanska sorta, isto vrlo preporučljiva za gajenje, i tamnocrveni američki Vesper.

Kako bi se reznice ovih sorti što bolje, brže i efikasnije ožilile, koristi se IBA hormon u vidu rastvora (ili gela). Uzima se rastvor od 25 miligrama po jednom litru (25 mg/L). Odvojene živice jagoda od najmlađih biljaka tretirate sa rastvorom tako što uronite biljke da “povuku” hormon do sat vremena i potom ih stavljate u treset u kontejnere od plastike/stirodura.

Vaš rasad u kontejnerima u plasteniku treba preventivno zaštititi od bolesti i štetočina i pravilno prihraniti kako bi biljke bile jake i otporne na presađivanje, temperature i drugo.

Rastvor možete poručiti već danas i krenuti sa postupkom. Na sva vaša pitanja odgovaramo, a o IBA rastvoru i gelu, kao i o vremenu ožiljavanja velikog broja vrsta biljaka možete takođe naći članke.

Plodnu godinu želimo!

Živeti sa Biljkama tim

Godži krema za lice-recept

Lycium barbarum je anti-age bobičasto voće koje su još pre više od hiljadu godina uvrstili u svoju svakodnevnu ishranu budistički monasi Tibeta. Prema legendi, monasi koji su jeli godži, živeli su duže od onig koji nisu. Od tada ga zovu i biljkom besmrtnosti. Ovo voće je puno antioksidasa, nutrijenata, aminokiselina, polisaharida. Godži pripada istoj porodici biljaka kao i paradajiz i duvan. Voli dobro drenažnu zemlju-peskovitu i imaju korenski sistem koji odoleva sušnim periodima. Vole dosta sunca, imaju crven plod koji je slatko-gorkog ukusa i njegove bobice se jedu sveže urbane i  sušene.
Ova “biljka života” jača ceo organizam, čini ga mladim, uz naravno obavezno vođenje zdravog, fizički aktivnog, života.
Sprečava nastanak savremenih bolesti poput kancera i preporučuje se u izlečenju.  Smanjuje nivo šećera u krvi i lop holesterol. Uzima se po pola šake bobica dnevno i nema potrebe preterivati. Godži je prvi na listi voća, naročito crni godži, koje sadrži visok nivo C vitamina koji prirodno stvara kolagen, što štiti kožu i brzo je obnavlja. Zato, u kremi, godži je pokazao svoju ulogu u borbi protiv starenja kože i bora.

Kako napraviti dobru kremu za podmlađivanje sa godžijem?

Prvo potopite u destilovanu vodu šaku osušenih godži bobica i ostavite ih da nabubre preko noći.
Čaša sa bobicama pre toga mora da bude dezinfikovana alkoholom i prekrivena dezinfikovanom folijom. Sve što budete koristili mora da bude dezinfikovano.
Na pari se (šerpa u šerpi)  stavi prvo 4 kašike čistog, ekstra devičansko maslinovog ulja; zatim se doda 4 kašike ekstra devičanskog belog, kremastog kokosovog ulja i jedna puna kašika lanolina. Onda se sastruže 4 kašike običnog, pravog pčelinjeg voska. To se sve topi na pari, bez mešanja, i to je prva faza- masna, uljana faza.
Sada se radi vodena faza u blender. Stavite u blender 3 kašike Aloe Vera gela i Vaš ekstrakt godžija- čašu (naravno bez pulpe koja je ostala, samo tečnost) i dodate bilo koje esencijalno ulje – 10 kapi (eukaliptus, lavanda, itd. )
Uljanu smesu iz prve faze prelijete u posudu sa vatrostalnim staklom i sačekate dok se skroz ne ohladi.
Blender uključite na maksimalnu brzinu i polako dosipate uljanu smesu vodenoj u blenderu.
Na kraju ste dobili finu, belu kremastu strukturu za podmlađivanje lica i celog tela. Prirodno i jednostavno.

+ možete vodenoj fazi da dodate i jednu kašiku lekovitog đumbira koji je oljušten i sitno iseckan stajao dva do tri dana u tri kašike meda!

Sofija V.gooji

Koje ćete voće posaditi ovog proleća?

Kruška

Postoje mnoge sorte krušaka ali  jedini način prenošenja  osobina  je kalemljenjem. Kruška se kalemi na dunju, glog ili na divlju krušku. U današnje vreme  sve agrotehnicke mere  se moraju ispostovati  ako hocemo da imamo dobar rod.

Jabuka 

Danas postoje mnoge vrste jabuka a sve potiču od divljih sorata koje su  godinama unazad ukrštanjem selekcionisane i gaje se kao takve. Jabuka je ista za gajenje kao i kruska  i  moramo se pridržavati nekih agrohemijskih  saveta  radi boljeg plodonošenja. Jabuka se razmnožava iskljucivo  kalemljenjem i nikako drugacije jer sejanjem semenki ne dobijamo indetičnu biljku. Jedino se jabuka petrovka ne kalemi nego se razmnozava reznicama .

Šljiva

Postoji veliki broj divljih i pitomih sljiva koje se i dan danas ukrstaju  radi  dobijanja boljih i otpornijih sorti. najpoznatije kalemljene šljive kod nas  su; čačanka rana , čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanska najbolja,  požegaca, moravka , ruska bela i crvena. Pored  njih postoje i divlje nekalemljene  ali one  iako  rode  odlicno njihov plod  se koristi  samo za rakiju ili  sokove u nekim pogonima kao npr. Nektar.

Badem

Badem je koštunjičavo voće.  Gaji se  na jugu gde  nema  velikih mrazeva . Ima ga i na severu naše zemlje ali retko. Razmnozava se kalemljenjem na divlju šljivu ili sejanjem koštica .

Gaji se kao i svo ostalo voce.

Breskva

Spada u  koštunjičavo voće. Gaji se kao i badem i kajsija. kalemi se. Može i od koštice ali ne prenosi  osobine roditelja. Kalemi se na  divlju breskvu ili vinogradarku. Gaji se  kao i svo ostalo voće koje se kalemi.

 

Piše: Nenad Sinadinović

5 biljaka koje se isplati gajiti

Predstavljamo vam pet biljaka koje donose siguran i veoma veliki profit. Iako je cena ovih plodova visoka i u vreme zrenja, preporučuje se njihova prerada ili zamrzavanje i prodaja van sezone kada cena po kilogramu daleko nadmašuje otkupnu cenu.

1.Jagoda

Postoje mnoge sorte jagoda koje se gaje bilo na otvorenom bilo u plastenicima . Sade se u redove ili bankove. Kod gajenih sorata jagoda hemijska zaštita je neophodna . Kod nas u Srbiji najtrazenije sorte su : alba, roksana, marmolada, kleri. Jagode se razmnožavaju stolomima ili u narodu brkovima .

Pre sadnje jagoda tj. zasada treba njivu dobro očistiti od korova i dobro nadjubriti. Savet poljoprivrednih stručnjaka je neophodan.

2.Malina

Malina je divlja biljna vrsta ali selekcijom je stvoreno mnogo remonentnih sorti koje se gaje u svetu pa i kod nas. U Srbiji se najviše gaje: vilame, miker, tjulamin, polana i polka . malina se lako razmnožava na sve nacine a najcesci je izdancima iz korena . Jesenja sadnja je u mnogome bolja nego prolecna .Na 1ha. vilamet daje i do 10 tona ploda u sezoni. Osim polane i polke sve ostale sorte malina moraju da se vezuju za naslon od žice . Za dobar rod navodnjavanje je neophodno kao i sve agrotehničke mere koje su propisane.

3.Kupina

Kupina je divlja biljna vrsta ali selekcijom na raznoraznim institutima je dobijeno mnogo dobrih sorata koje se danas gaje. najpoznatije kod nas su : Čacanska rana, ton fri, loh nes.

I za kupinu isto važe uslovi kao i za malinu. Za uspešno gajenje kupine potreban je naslon od žica i kočeva jer kupina kao i malina mora da se vezuje. Postoje neki hibridi kupina koji rastu kao zbun pa nije potrebno vezivanje. Razmnožava se korenovim reznicama , reznicama lastara i savijanjem i pričvršćivanjem vrha lastara za zemlju.

4.Borovnica

Borovnica je najzahtevnija biljna vrsta za gajenje pa se ne preporučuje početnicima . Zahteva malo veću nadmorsku visinu i konstatno zalivanje kap po kap kao i kiselije zemljište. U Srbiji odlično plodonosi ali strada od kasnih prolecnih mrazeva koji dosta oštećuju cvet. Gajene sorte u Srbiji su: blu crop. duke, spartan, rodeo, bluta, i ostale .Razmnožava se reznicama u posebnim uslovima i od semena u posebno za to namenjenim laboratorijama instituta .Kod nas u Srbiji su pretežno sadnice iz uvoza jer ih niko skoro ne razmnozava.

5.Jošta

Jošta ili ogrozd bez bodlji je biljka novijeg datuma i polako nalazi svoj put u našim krajevima . Nezahtevna biljna vrsta koja ne traži neku posebnu negu. Dosta liči na ribizlu ali ima veće plodove i kao žbun je dosta robusnija . razmnožava se isključivo izdancima iz korena /zbuna i reznicama u proleće . Dobro podnosi sušu. Uspeva i do 1000 metara nadmorske visine .

Autor: Nenad Sinadinović

Godzi

Goji, godži ili Lat: Lycium barbarum je višegodišnja žbunasta, visokorodna biljka bujnog rasta.
Poreklom je sa Tibeta a najveće plantaže se nalaze u Kini.
Iako u Evropi do skoro jedva poznata, u Aziji se gajila mnogo godina unazad.
Plodove ove biljke nazivaju i crvenim dijamantom zbog njihove visoke nutritivne i lekovite vrednosti.
Konzumacijom svega 10-30 grama ploda dnevno, popravlja se opšte stanje organizma, poboljšava prokrvljenost perifernih krvnih sudova i transport kiseonika kroz krvne sudove, pomaže kod upale zglobova, smanjuje krvni pritisak, blagotvorno deluje na kožu, srce, prostatu, popravlja vid… Godzi bobice zauzimaju drugo mesto na ORAC listi najznačajnijih antioksidanasa. Prvo mesto na ovoj listi zauzima njihov rođak crne boje Lycium ruthenicum.

 

Ovaj listopadni grm, poraste 1,5 – 2m u visinu. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru mesecu a prinos kod odrasle biljke može biti preko 5 kg svežeg odnosno preko 1kg suvog ploda. U Srbiji 2015-e godine, suvi plod godzija je koštao 3.500 – 4.000 dinara a u Nemačkoj (zemlji koja najviše uvozi godži) je ta cena duplo veća. Ove brojke govore da je godži vrsta u ekspanziji i da danas nalazi veliki broj konzumenata kod nas i u svetu pa proizvodnja ne može da prati veliku potražnju.
Ukus sveže bobice nikako se ne može nazvati primamljivim. Sočna bobica sadrži malo šećera i blago je ljuta. Nasuprot tome slatko od godzija ima puno sličnosti sa kupinom, pogodan je za sokove, voćne miksove, sladolede a često se konzumira i kao suvi plod. Zbog svog blagotvornog dejstva na kožu sve češći je dodatak kozmetičkih preparata.

Bilo je pokušaja u Srbiji da se ova biljka anatemiše i proglasi “rasadničarskom prevarom” ali sama činjenica da je u celom svetu vrlo visoka cena ovih plodova kao i to da je Nemačka najveći uvoznik njenih plodova neoborii su argumenti u korist godžija jer se zna sa koliko ozbiljnosti to društvo pristupa svemu što uvozi i konzumira.

 

Kako se razmnožava lešnik

Lešnik je veoma cenjena voćkarica koja dugo vremena zaokupira pažnju rasadničarima, kako najlakše doći do sadnica.
Zbog veoma široke primene plodova a naročito uzevši u obzir veliki deficit istih koji se nadoknađuje uvozom, u Srbiji se uvek traži “sadnica više” što u krajnjem slučaju diktira i cenu.

U ovom članku ću pokušati da opišem nekoliko načina kako razmnožiti lešnik.

Kalemljeni lešnik u formi drveta
Prednost ovakvih stabala je u tome što svaka biljka ima po jedno stablo oko koga ne izbijaju izdanci za čije bi se uklanjanje inače moralo izdvajati dosta vremena .
Podloga za kalemljenje je mečja leska (Corylus colurna).
Greška je sejati običan lešnik (Corylus avelana) za ovu namenu pošto on formira žbun sa izdancima.
Seme mečje leske se sakuplja u jesen i odmah seje na otvorenom kako bi zima učinila prirodnu stratifikaciju. Ne treba da bude iznenađenje i ako ne nikne prve već druge godine od setve.
U dobrim uslovima posle dve godine, imaćemo sadnice na koje se može kalemiti.
Kalemljenje se vrši u rano proleće na takozvani engleski spoj.
Plemka se priprema u februaru mesecu i seče na 8-10 santimetara.
Zatim se drži u frižideru kako bi na hladnom sačekala kretanje vegetacije u prirodi.
Kada se pupoljci na podlozi probude, plemka i podloga se seku u obliku matematičkog korena ().
Tada ukupna dužina plemke treba da bude 5-7sm. Žljebovi se spajaju i uvezuju kalemarskom gumicom.

Ožiljavanje položnicama

poloznice lesnikOvaj vid ožiljavanja lešnika važi za najproduktivniji pa je stoga i načešće korišćen.
Grane lešnika su prilično savitljive pa se u jesen oko žbuna iskopaju kanali a grane spiralno poviju u pravcu pružanja kanala.
Na mestima gde grana ulazi u kanal izvrši se rez oštrim nožem a ozleđeno mesto premažemo IBA gelom za ožiljavanje. Kanali se zakopavaju a položnice ostaju na tom mestu do sledeće jeseni kada će koren ojačati i biti spreman za presađivanje.

Margotiranje

margotiranje lešnik
Margotiranje predstavlja “vazdušno poleganje”. Princip je da se odabrana reznica hrani sa matične biljke za vreme dok u jednom delu formira koren.
Na grani se odabere mesto gde će se forsirati pojavljivanje korena a zatim se oštrim nožem skine deo kore u kružnom obliku. Ovo ozleđivanje nazivamo “prstenovanje”.
Na ozleđenom mestu četkicom nanosimo IBA gel za ožiljavanje a zatim ga obavijamo tresetom i učvršćujemo folijom. U ovu svrhu može poslužiti i saksija ili specijalne posude namenjene za margotiranje. Treset koji obavija ozleđenu koru treba održavati u vlažnom stanju kako bi se u njemu razvijao budući koren.

Izdanci
Oko žbunova leske formira se određeni broj izdanaka koji se mogu izvaditi i presaditi  rastresitu zemlju nakon čega će njihov nejaki koren dodatno ojačati i biti spreman za presađivanje na stalno mesto.

Forsirani izdanci
U jesen se iseče staro stablo lešnika. Oko stabla se opkopa 15ak santimetara zemlje u krugu od 2m u poluprečniku.
Ašovom se zatim ubada u zemlju kako bi se što više ozledio koren starog drveta. Iz svakog tog ozleđenog dela u proleće će krenuti nov izdanak.
Iskopanu površinu treba prekriti suvim lišćem i čekati da porastu izdanci.
Kada izdanci porastu treba ih izvaditi i posaditi u ožilište radi ojačavanja korena.

Ožiljavanje zelenih reznica
Do skoro je važilo da se leska ne može ožiliti ali sa pojavom hormona za ožiljavanje neki rasadničari objavljuju informacije da su u tome uspeli.
Hormon kao snažno stimulativno sredstvo podstiče deobu ćelija na zasečenom delu raznice pa u uslovima visoke vlažnosti (mist sistem) može doći do pojave korena.
Nadamo se da će uskoro bit više konkretnih informacija o ovom načinu razmnožavanja lešnika što ćemo odmah i objaviti.

sadnica lešnika

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

 

Kako ožiliti smokvu

SMOKVA (Ficus carica) je niže listopadno drvo ili žbun, pripada porodici fikusa a kod nas je značajna voćna vrsta zbog svojih slatkih jestivih plodova. Iako toploljubiva vrsta čiji nadzemni deo može izmrznuti tokom hladnih kontinentalnih zima, često se uzgaja kao dekorativna biljka i kao voćkarica.  Razmnožava se vegetativno i generativno a kao najlakši i najbrži metod izdvaja se ožiljavanje zrelim reznicama.
Kako bismo što podrobnije opisali proces ožiljavanja smokve, čitav postupak smo propratili fotografijama.

 

Oziljavanje smokveVreme uzimanja reznica – februar mesec
-U toku feburara, u danima kada dnevna temperatura pređe nulti podeok, oštrim makazama treba iseći grane debljine 0,8- 1.5cm. (u ovom eksperimentu smo koristili i deblje grane koje su se takođe ožilile ali je opšta ocena da je bolje koristiti tanje reznice).
Dužina reznica treba da bude oko 20-25cm.
Reznice treba tretirati tečnim hormonom za ožiljavanje koncentracije 100mg/L u trajanju od 12 sati, nakon čega se pobadaju u ožilište. Za supstrat je najbolje koristiti kombinaciju 40% treset, 40% baštenska zemlja i 20% krupan rečni pesak.
Ožilište treba da bude hladna leja ili saksija postavljena napolju kako bi pre izbijanja prvih listova na proleće, zasečeni deo reznice kalusirao i bio spreman za ožiljavanje.
Formiranje korena počinje tek na proleće a reznice ostaju u ožilištu do kasne jeseni. Za to vreme će koren ojačati a biljka biti spremna za presađivanje.
Veoma je važno da mladu biljku presađenu iz ožilišta dobro zaštitimo suvim lišćem, slamom ili piljevinom kako nebi izmrzla tokom naredne zime.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Voće kao deo vrta

PATULJASTO VOĆE

Pored jagoda, lubenice, ribizle i drugih više poznatih vrsta niskog voća, postoje i patuljaste: breskva, jabuka, šljiva, limun…

 

B R E S K V A patuljasta breskvaveoma dobro uspeva na našim prostorima, naročito na području gde uspeva vinograd. Raznim ukrštanjima nastale su veoma zanimljive vrste breskve, otporne ne razne štetočine, sa različitim veličinama plodova, stubaste i patuljaste forme.
Patuljaste breskve veoma lepo izgledaju u vrtu sa svojim razgranatim stablom i dugačkim, kopljastim listovima, tesrerasto nazubljenim i povijenim prema zemlji.
Patuljaste breskve takođe cvetaju i plodonose kao i visoke sorte, u proseku su bujnije ali spram svoje visine, ne mogu doneti ni preveliku količinu plodova, tako da se ne kotiste u proizvodnji na plantažama.
Takođe se mogu posaditi u saksiju pa tako u gradskim uslovima, na terasi više nije neobično uzbrati breskvu ili neko drugo voće.
mini jabukaJ A B U K A je često gajeno voće na ovim prostorima ali malo ko zna da postoje stabla patuljastih jabuka koje ne rastu preko jednog ipo metra a donose plodove čak oko pola kilograma težine. Zabeležena je težina ploda i do 550 grama.
Postoji više sorti patuljaste jabuke koje mogu kao neobično malo ali rodno drveće da se posade u vrtu, kao soliter na manjim travnatim površinama pa čak i u kombinaviji sa sezonskim rasadom.
Često je gajena u saksijama tako da svako na terasi ili balkonu može imati svoju patuljastu jabuku koja će mu pored svog predivnog izgleda, doneti i malo osviženja u vidu svežeg ploda ubranog svojeručno.

 

sljivaŠ LJ I V A kao patuljasto drvo ima veoma efektan izhled, naročizo imajući u vidu da su plodovi šljive tamno plavi pa se veoma efektno može uklopiti u vrtni ambijent ali kao i svo patuljasto voće, može da se gaji i u saksiji.

 

 

 


limun

L I M U N majer, raste do jednog metra visine ali je veoma bujan i razgranat. Period razvoja od kalemljenja do već lepo formirane biljke nije preterano dig, naravno kada se uzme u obzir da je limun višegodišnja vrsta. Cveta već krajem proleća prve godine posle kalemljenja što je zapravo samo nekoliko meseci kasnije. Već druge godine majer dobija formu malog drveta sa puno cvetova i plodova, što se često i poklapa vremenski jer limun tokom cele vegetacije donosi cvet. Takvo malo drvo sa predivnim mirisom cvetova i jarko žutom bojom plodova, svakako zaslužuje počasno mesto u vrtu ili na terasi u saksiji. Problem je samo to što limun ne podnosi mrazeve pa se tokom zime mora izmestiti u dobro osvetljenu prostoriju sa optimalnom temperaturom od 3 do 5 stepeni Celzijusa. Ako se kojim slučajem dogodi da se temperatura spusti ispod nule, limun može da izdrži najviše do -5 stepeni ali ako ta temperatura potraje, može doći do izmrzavanja.

 

STUBASTO VOĆE
Moderna tehnologija se sve više okreće od starih sorti i starih načinna uzgoja voća.
Danas je sve prisutnije stubasto voće koje nema mnogo razgranatu krošnju pa se može saditi veoma gusto , sa razmakom manjim od 1m a između redova do 2m. Nove sorte donose veće prinose po hektaru ali i ujednačen plod, lepšeg izgleda, koji se više traži na tržižtu od starih ali ne manje kvalitetnih voćnih plodova.

Način sadnje stubastog voća:
voce spalir

jabuke, kruške kajsije trešnje, višnje, šljive i drugih vrsta, omogućava mašinsko branje, što je jedan od faktora pojeftinjenja finalnog proizvoda.
Zbog toga već danas ima sve manje potrebe za radnicima u berbi a u dogledno vreme izgleda da tog posla više nigde neće ni biti. To je jedna od posledica globalizma, gde se teži smanjenju broja radnika, uvođenje mehanizacije gde god je to moguće, na taj način se obara cena proizvoda.
Veoma elegantno i efektno može izgledati stubasto voće u vrtu.
Ono se obično sadi u špaliru pa tako naglašava granice vrta ili ili neki njegov deo.
Neke vrste stubastog voća, mogu da se gaje i u saksijama jer ne rastu previsoko a pogodne su i zbog toga što njihova krošnja nije šira od same saksije pa ne zauzima puno prostora.
To pruža mogućnost ljudima koji žele da u gradu odgaje svoju voćku, i uberu njen plod, da ih odgaje na terasi ili balkonu. Zadovoljstvo je višestruko jer se odstupa od uniformnog sađenja sezonskog rasada, uvodi se nešto sasvim novo a opet, za neke još efektnije. Dobija se zeleni stub ili špalir na kome se tokom godine smenjuje period: listanja, cvetanja i plodonošenja. Plodovi pored svog prelepog izgleda i jarkoh boja imaju posebnu draž kada se uberu, jer je do te mere svež (tek ubran) plod ljudima u gradu gotovo nedostupan.
Tako gajeno voće traži svu prihranu kao i u prirodnim uslovima ali se pred zimu koren mora dodatno zaštotiti, tako što se saksija postavi na sloj novina i obavije krpama ili novinama, kako bi se sprečilo izmrzavanje. To u prirodnim uslovima nije potrebno,( mada se često koristi malč u svrhu prevencije) jer je koren dublje u zemlji a i manja je površina u udodru sa atmosferom pa je tako i hlađenje sporije.

stubasto voce

Kako gajiti kivi

Kivi je voće koje raste na puzavici poput vinove loze. Plodovi su okrugli ili eliptični, kožasti, maljavi. Izuzetak je vrsta „Arguta“ koja ima sitnije plodove, rađa u grozdovima, velike količine a koža na plodovima je glatka. Unutrašnjost ploda je zelena, mesnata sa koncentrično raspoređenim sitnim semenom. Kada je potpuno zreo, plod kivija je veoma sladak a sadrži mnogo vitamina i minerala. Veoma je značajno to što sadrži selen. Prema legendi: dvorske dame u Kini su redovno jele kivi da bi dugo izgledale mladoliko. Današnja istraživanja to potvrđuju a upravo selenu se pripisuje da utiče na „podmlađivanje“.
Kivi je dvodoma vrsta pa se obično na 3 – 5 ženskih stabala sadi po jedno muško radi oprašivanja. Taj broj zavisi i od oprašivača. Ukoliko se gaje plantaže onda se obično pored drže košnice sa pčelama da bi se sa manjim brojem muških stabala postigao veliki učinak u oprašivanju. Za gajenje jednog rodnog stabla u vrtu ili bašti, mogu se nabaviti sadnice kalemljene na dva pupoljka, tako da se dobija muška i ženska grana na jednom stablu.

Razmnožavanje kivija

Kivi se može razmnožavati vegetativnim i generativnim putem.

Vegetativno razmožavanje se vrši letnjim reznicama ali se teško prima bez hormona za ukorenjivanje.
Takva proizvodnje traje mnogo kraće nego kod generativnog načina ali i kvalitet sadnica nije isti. Mnogo su osetljivije i vek im je nešto kraći.

 

kalemljenje Generativno razmnožavanje se vrši tako što se seme kivija kašikicom izvuče iz ploda. Sa semenom tada ostane i deo ploda ali to sve treba razmazati na papirnu maramicu ili salvetu. Tako se ostavi na suvo mesto da se osuši a na proleće se postavi u posudu sa zemljom salveta na koju je zalepljeno seme. Preko semena se pospe tanak sloj peska (2 – 3mm). Salveta u zemlji brzo istruli tako da njeno prisustvo ne ometa ponik. Iz semena će posle oko dve do tri nedelje nići sitne, nežne biljčice koje u početku treba držati u šarenom hladu. Najesen biljčice treba rasaditi i staviti u negrajanu prostoriju sa temperaturom od 1 do 5 stepeni.

Naredne godine mladi kivi brzo raste ali se za kalemljenje treba sačekati treće leto.
Kalemi se na spavajući pupoljak od jula do septembra.
Pre kalemljenja matično stablo i podlogu treba zalivati nekoliko dana da bi količinatečnosti biladovoljnaza primanje kalema. Po kalemljenju biljke treba držati u hladu. Preporučije se da budu u mini plasteniku ili se preko saksije postavi plastiča kesa da bi se stvorila vlažnija mikroklima. Narednog proleća, kalemljena biljka se sadi na otvoreno.

 

Kivi uspeva u kontinentalnim uslovima

Kivi je zapravo veoma otporna biljka koja podnosi i veoma hladne zime ali se ipak preporučuje malčiranje. Poznato je da se u Srbiji poslednjih godina sve više traže sadnice kivija za sadnju u dvorištima mada još nema neke organizovane proizvodnje na većim površinama.

Gajenje kivija

Razvučeni način gajenja kivija (kao kod vinove loze), nije preporučljiv.
Gajenje kivija se bazira na glavnoj grani iz koje bočno rastu rodne grane.
Glavna grana izmrzava svakih 5-8 godina pa se stablo mora podmlađivati.
Glavne grane se krate na 1m svakog leta a nove izdanke koji se nakon toga formiraju blizu reza terba ukloniti.
Kivi rađa u donjim delovima bočnih grana.

Prihrana

Kivi je biljka veoma bujnog rasta a i velike količine ploda. Stoga im je potrebno veoma mnogo prihrane. Naj preporučljivije je dodavati mu stajnjak i glistenjak ali u nedostatku organskog hraniva može da pasluži veštačko đubrivo NPK. Pored toga, može se prihranjivati i folijarno Murtonikom ili Slavolom što je pokazalo izuzetno dobre rezultate.

Podmlađivanje kivija

Kada ostare bočne glavne grane, treba ih skratiti u proleće, pre listanja a na na njikovo mesto treba preusmeriti bočni izdanak. Taj izdanak treba skratiti na oko 1m dužine kako bi počeo da se grana, da bi preuzeo funkciju rodnih grana. Odatle će izrasti nove rodne grane, koje tokom leta treba orezati. Ovo treba ponoviti i naredne godine. Posle orezivanja je korisno biljku zalivati jer na rezovima gubi mnogo tečnosti.

Autor: Radivoje Bulatović