Drvena baraka za odlaganje alata

Od dasaka možete na jednostavan način napraviti ono što mi zovemo “šupa”, skladište ili baraka za odlaganje starih stvari, delova, alata, bicikala, drva, uglja, baštenskog materijala i drugog. To može da bude u vidu nastrešnice takođe ili da bude kao prava mala drvena kućica (engl. wooden shed) sa jednim prozorom, u zavisnosti od vaših potreba i budžeta.

slika je sa sajta 7dach.ru

Ideje za male vrtove

Imate mali plac Vaše vikendice ili desetak ari u gradu? Dajemo Vam zanimljive ideje kako da Vaš vrt uredite efikasno i zanimljivo.

  1. Možete da napravite polukružni ili kvadratni plato od cigala. Treba da skinete travu i poravnate/nivelišete zemlju, stavite pesak i poređate u željenom obliku cigle. Kada lepo iznivelišete cigle između razmaka sipajte grubi cement koji košta oko 700 dinara/25 kg. Kada rasporedite cement metlom/partvišem, crevom poprskajte kako bi se sve steglo. Cena cigle po komadu je oko 12 dinara. Cena po m2 je oko 900 dinara.
    https://www.youtube.com/watch?v=izkFI6QesRI
  2. Na neko veće drvo, na primer trešnju, koja je tipičan deo svake vikendice, možete okačiti korpice od kokosove podloge i žičane baze i nekim padajućim cvećem unutra. Na dno korpe treba staviti parče crne folije, da ne bi lako odlazila voda, a supstrat treba da je mešavina baštenske zemlje i humusa.
  3. Za pregradu/ogradu možete napraviti viseći vrt uz pomoć jeftinih paleta. Možete i na terasi to da učinite sa jednom paletom naslonjenom na zid i vašim biljkama.
  4. Daskama možete napraviti izdignutu leju-toplu leju u kojoj će povrće i začinsko bilje dugo rasti i bujati. I na kosini sa većim padom to možete da napravite. Isto tako neki ugao Vašeg vrta može biti mesto za kompost- sve ono organsko što se baca pravi odlično đubrivo za sve novo što se sadi.
    https://www.youtube.com/watch?v=CWC06O-mwMQslika preuzeta sa sajta kibin.biz

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Zabavni park

Park zabave (amusement park) i tematski park (theme park ) su pojmovi za grupu velikih objekata, sklopa različitih atrakcija u svrhu zabave velikog broja ljudi.
Park zabave je mnogo opremljeniji nego obični gradski park ili igralište, najčešće sadrži atrakcije koje privlače decu, tinejđere i odrasle.

Tematski park se razlikuje od zabavnog parka. On sadrži područja sa različitim celinama, namenjena da ispričaju određene bajke (priče).  Ideja je da sredina bude tako dizajnirana da arhitektura, ozelenjavanje, priče, objekti i čak hrana podržavaju određenu temu.
Originalni tematski park je “diznilend”.

Parkovi zabave su se u evropi razvili  vezom ringišpila i vrtova odmora koji su formirani za rekreaciju posetilaca.
Većina parkova zabave imaju fiksnu lokaciju, za razliku od putujućih  vašarišta i karnevala koji se lociraju privremeno.
Zabavni parkovi su se razvili iz parkova odmora koji su naročito postali popularni na početku industrijske revolucije kao područje gde je moguće pobeći iz “grozne” urbane sredine

Parkovi odmora, zadovoljstva (Pleasure gardens)

Park odmora je najčešće vrt koji je otvoren za javnu rekreaciju. Oni su različiti od ostalih javnih parkova pošto sadrže razonodu pored zelenila; koncertne hale, gazebe, ringišpil, zoo vrt ili menažeriju.

Menažerija, Versaj za vreme Luja XIV

Menažerije su vezane za aristokrate ili za dvor i smeštene su u parku. Treba ih razlikovati od kasnijih zooloških vrtova pošto su ih finansirali i vlasnici su bili aristokrate čija primarna namera nije bila nauka i edukacija.
Aristokrate su želele da ilustruju svoju snagu i bogastvo, pošto egzotične životinje nisu bile uobičajne, teško ih je bilo nabaviti i veoma su skupe za održavanje.

Zoološki vrtovi

Zoološki vrtovi, kako i samo ime kaže, su pre svega mesta u kojima mogu da se drže životinje. Motivi posete zoovrtovima su: znatiželja, saznanje, potreba za druženjem i upoznavanjem različitih vrsta životinja.

 

CILJEVI PODIZANjA ZOO VRTOVA – 21 VEK
Istraživanje, edukacija (uključujući rekreaciju) , zaštita prirode očuvanje retkih vrsta životinja, približavanje istih stanovnicima grada.

 

ZOO VRT KAO EDUKATIVNI CENTAR

Iako bi se slobodno moglo postaviti pitanje opravdanosti postojanja zoo vrtova, imajući u vidu da je u njima ograničen prostor za život divljih životinja, postojanje zooloških vrtova nam ipak omogućava da izučimo te vrste. Posebno je važno što možemo da primenimo medicinu u njihovoj zaštiti a nova saznanja primenimo upravo u njihovom prirodnom habitatu kako bi pomogli opstanak vrsta. Pored toga edukacija gradjanstva i zbližavanje može doneti dobre rezultate u odnosu čoveka i divljeg sveta.

Osnovno pravilo u zoo vrtovima je: nikada ne držati životinje pod takvim uslovima koji će ih degradirati u očima posetilaca (činiti ih smešnim) već im omogućiti da iskažu svoje prirodno dostojanstvo koje poseduje svako živo biće.

 

PLANIRANJE ZOO VRTOVA

– Valjano uređen zoovrt mora u potpunosti da bude baziran na istraživanjima prirode životinja i njihovih staništa.
– Poruka mora da bude sastavni deo habitata i izložbenog prostora.
– Simulacija habitata, više od bilo kog drugog faktora, je ključ za kvalitet iskustava koja se dobijaju u zoovrtu.

Šta je biznis park?

  • Biznis park je područje na kojem je grupisan veliki broj poslovnih zgrada
  • Biznis parkovi su popularni i većinom su locirani u suburbanom području, gde je građevinsko zemljište jeftinije.
  • Takođe su često locirani pored autoputeva ili glavnih saobraćajnica

Biznis park originalno predstavlja hibridizaciju gradskog parka i Anglo – Saksonskog modela univerzitetskih kampusa. Pažnja se posvećuje slobodnom prostoru, kao načinu oblikovanja sredine.

MANE

  • Forme zauzimanja teritorije koja se razvija bez kontrole urbane matrice
  • Praznine između fragmenata nepovezanih šema stambenih područja
  • Praznine u urbanizovanom području
  • Napuštene farme i dr.

 

Industrijski park je područje zonirano i planirano u svrhu razvoja industrije.

  • Mnogo “lakša” varijanta biznis parka su, ofis parkovi, koje sadrže kancelarije i laku industriju.

 

PREDNOSTI

Industrijski parkovi su često locirani van glavnih stambenih područja grada i naravno snabdeveni sa dobrim transportnim prilazima, uključujući saobraćajnice i železnicu.

MANE

  • Jedan od razloga kritike je i to da industrijski parkovi često zauzimaju produktivno i vredno poljoprivredno zemljište
  • Udaljenost je razlog velikog broja ljudi koji putuju do radnog mesta što predstavlja ograničavajući faktor za siromašne radnike.

Parkovi nauke i tehnologije

Biznis i organizacija u parku fokusirana je na unapređenje i inovaciju produkata što je suprotno industrijakim parkovima koji su fokusirani na proizvodnju i biznis parkova koji su fokusirani na administraciju.

Pored zgrada ovi parkovi nude brojne resurse kao :

  • neometeno snabdevanje strujom
  • telekomunikacije
  • obezbeđenje
  • upravne zgade
  • restorane
  • banke
  • kancelarije
  • kongresne sale
  • parking
  • interni transport
  • objekte razonode i sporta i dr.

CILJEVI

uskladjenost sa prostorno – ekološkim resursima i kapacitetima;
– doprinos porastu zaposlenosti,
– rast društvenog proizvoda
– doprinos ravnomernijem razmeštaju aktivnosti i proizvodnih snaga,
privlačenju drugih privrednih aktivnosti,
– stepen ikorišćenja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa,
– razvoj hi-tech i ekološki efikasnih tehnologija,
– energetska štedljivost i
– povećanje udela tehnološki efikasnih i inovativnih grana u privrednoj strukturi

Ofis Park

Ofis parkovi postaju realnost u gotovo svakom glavnom gradu u razvijenom svetu

  • Nude jeftiniju alternativu za poslovni prostor nego u centru grada;
  • Druga pogodnost je je prijatna radna atmosfera i sredina;
  • Kao problem nameće se izolacija i volja ljudi da tu žive.

Dvorišno toplo kupatilo

Da na ovom svetu ne nedostaje ideja svedoči i foto galerija koju vam predstavljamo.
Naime vlasnik jednog dvorišta, odlučio je da napravi toplo kupatilo na svom imanju i uživa kao u banji.

On je konstruisao ložište pomoću gabiona. Unutrašnji otvor je obložio limom a preko svega je stavio tučanu kadu. Sa strane je sproveo dimnjak koji je takođe obložen kamenom tako da se čitav objekat solidno uklopio u prostor.
Ložište ispod kade služi za zagrevanje vode pa je užitak zagarantovan. Nešto poput grejanog bazena.

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Boje i dah Provanse u vašem dvorištu

Lekovita i aromatična bilja osim svoje primarne namene, opčinjavaju nas i vizuelno. Krhke, a žilave stabljike. Poneke sa krunom neznog cveta prkose vetru. Potrebno je malo truda kako biste mali deo vrta pretvorili u oazu. Drvena, stara kolica koja će služiti kao postolje i savršeno se uklopiti u ambijent i nekoliko saksija lavande, žalfije, ruzmarina… Sve se lako sadi i brzo buja tako da slobodno male sadnice posadite u velike saksije. Vrt savakako možete dodatno obogatiti jos nekim ukrasnim cvecem sa ovdašnjeg prostora.

Mediteran

Konstrukcije za vertikalni vrt

Posle više godina rada na pronalaženju praktičnih i pre svega jeftinih rešenja za ozelenjavanje zidova, danas se možemo pohvaliti uspešno izvedenim projektima.
U ovom trenutku raspolažemo sa dve vrste konstrukcija, otvorenog i zatvorenog tipa. Trenutno radimo na modernizaciji još jednog zatvorenog sistema od lakših materijala koji će biti jednostavniji za postavljanje i održavanje.

Nastojimo da pratimo svetske trendove i pravilo da se svaka zelena površina “oduzeta” gradnjom, mora nadoknaditi postavljanjem krovnog i zidnog (vertikalnog) zelenila.
Zato pozivamo sve graditelje da se prilikom planiranja gradnje predvidi ovaj vid vraćanja biljaka u urbane sredine.

Prednosti koje pruža zeleni zid su brojne.
Pre svega treba imati u vidu energetsku efikasnost objekta što će ovi paneli itekako pobojšati jer su sami po sebi svojevrsna termoizolacija.
Poznato je da je temperatura vazduha u vrelim letnjim danima daleko niža ako se meri u zelenilu nego na ogoljenom zemljištu ili betonu. Razlog je transpiracija kojom se biljka hladi. Takođe ispod biljnog pokrivača, nalazi se konstrukcija sa slojem vlažnog treseta koji će usporiti zagrevanje i hladjenje objekta.

Cene vertikalnih vrtova su veoma varijabilne jer zavise od modela, broja i vrste biljaka i pristupačnosti samog mesta gde se ugrađuju a kreću se od 150 do 350 evra po kvadratnom metru.

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='Cena vertikalnog vrta PDF’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/wp-content/uploads/2016/06/Cena-vertikalnog-vrta.pdf’ target=”]