U zemlje srednje Azije

Ako ste veliki ljubitelj prirode i manje-više ste alpinista ili biste to voleli da budete, dajemo Vam priču o planini Ararat i Jermeniji. Vaš put možete planirati za proleće-jesen i krenuti kolima, obići usputna mesta i učiniti sebi neverovatno životno zadovoljstvo takvom avanturom.

KAVKAZ, ARARAT, TURSKA, GRUZIJA i JERMENIJA

“Vozimo se u udobnom Mercedesu. Velikom brzinom prilazimo Jermeniji. Na granici se taksista i ja odvajamo. Odvojeno prelazimo. Graničari su mladi momci. Ne govore engleski. Gledaju mi pasoš kao da sam s Marsa pao. Nikad nisu vidjeli bosanski pasoš. Nisu ni sigurni da li mi treba viza. Ja znam da vizu dobijam na samoj granici, za desetak eura. Nikad niko iz Bosne, barem u njihovoj smjeni, na tom graničnom prelazu nije ušao Jermeniju. Nikad niko.”
-sa sajta:   https://www.xxzmagazin.com/na-planini-ararat

Prelepa Armenija ili, kako je mi Sloveni zovemo – Jermenija (Єрмения, Вірменія) sa epentetskim J ili V, je među najstarijim hrišćanskim državama sa jednim od najstarijih jezika na svetu. Postojalo je carstvo Ararat ili Urartu pre oko 860. pne. do 565. pne.,iz koga je oblikovana Jermenska Kraljevina, između Albanije (na obali kaspijskog mora), Iberije, Kolhide, Sarmatije, Mesopotamije i Medije. Carstvo Urartu prostiralo se od reke Kure na jugu do vrhova Taurusa na severu, te od Eufrata na zapadu, do Kaspijskog jezera na istoku. I danas u pojedinim delovima Jermenije mogu se videti ruševine stare države i još uvek se dobro drže stare crkve i spomenici kulturne baštine naroda oko prelepog Kavkaza. Jedna od najlepših crkvi je Saborna crkva u Ečmijadzinu (danas Vagaršapat) koja je izgrađena 301-303, u doba kada je Jemenija bila jedina koja je prihvatila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju, uz Tiridata Velikog iz dinastije Arsakida, savremenikom Dioklecijana. Ipak, najpoznatiji je manastir Hor Virap (prevod: dubok zdenac) blizu granice sa Turskom na planini Ararat, koja je danas granica između Turske i Jermenije. Prelepe su jermenske crkve i van granica ove države, a jedna od najupečatljivijih je katedrala u gradu Lavovu, Ukrajini. Do 1945. godine bila je to katedrala jermenske katoličke nadbiskupije u Lavovu, a od 2000. godine služi kao katedrala eparhije Ukrajine od jermenske apostolske Crkve. Tvorac jermenskog pisma, prvi lingvista i prosvetitelj, prevodilac Biblije na jermenski jezik, začetnik školstva, teolog i svetitelj jermenske apostolske i katoličke crkve, bio je Mesrop Maštoc (4. vek). Sve jermenske škole proslavljaju Svetog Mesropa Maštoca, kao svog zaštitnika (kao kod nas Sv. Sava). I sam glavni grad Erevan je jedan od najstarijih gradova koji imaju i pisanu potvrdu o svom nastanku u vidu natpisa na klinastom pismu u kamenu koji govori o početku njegove gradnje.
Ova zemlja je dosta propatila od strane Turske, naročito u I sv, ratu, te izmedju ove dve zemlje vlada stogodišnje neprijateljstvo. Trenutno, da biste ušli iz Turske u Jermeniju i došli do glavnog grada, morate da putujete još narednih 400 km preko Gruzije (obići Kavkaz i Tbilisi).

Jermenija je od Beograda udaljena do 3.000 km. Zato ovo putešestvije bi trebalo početi iz tri noći u Istanbulu, posete nacionalnom parku na Kavkazu,  minimum 3 noći u Tbilisiju i završnici- Erevanu.
Zvuči divno, zar ne?

Cvetanje lipe pogoduje alergijama na polen

Dok većina građana jedva čeka sunce, one koji se bore sa alergijama samo kiša tokom leta može da obraduje jer jedino tada mogu da dišu bez problema. Poleni trave, koprive i lipe sa prvim lepim danima imaće povišene koncentracije, najavljuju stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine. Trenutno je aktuelan polen trava, koji ima jako alergijsko dejstvo i koji mnogima pravi zdravstvene probleme.

S druge strane, stručnjaci za alergiju opominju da su pacijenti u najvećoj opasnosti od polena baš u trenutku cvetanja biljaka, pa tada treba da izbegavaju čak i provetravanje prostorija. Ljudi često nisu svesni koliko preosetljivost na polen može biti opasna.

Svi poleni su podjednako opasni, kažu stručnjaci. Na primer, poleni trava imaju jednu, dve ili tri komponente koje izazivaju zdravstvene tegobe, a ambrozija čak sedam. Poleni korova, gde se ubraja i ambrozija, aktuelni su od sredine jula do kraja oktobra, dok su jedina tri meseca bez alergija novembar, decembar i januar.

Ljudski organizam različito reaguje na alergene. Osim standardnih reakcija, poput curenja nosa ili svraba očiju, dešavaju se i alergijske reakcije na sluzokoži creva, koje je ponekad teško otkriti. Sve alergične osobe muče slični simptomi, a to su kijavica, svrab i obilna sekrecija iz nosa, glavobolja, suzenje, kašalj, otežano disanje.

Prevencija

što ranije krenuti sa terapijom

svakog dana treba prati kosu

ne sušiti veš napolju jer mokar veš sakuplja polen

često menjati garderobu

fiziološkim rastvorom ispirati nos

kada su visoke koncentracije polena ne provetravati prostorije

Kalendar

polen drveća – mart, april

polen trava – od maja do jula, nekad i do kraja avgusta

polen korova – od kraja jula do oktobra

Zalivanje ispod zemlje

Zalivanje u zoni korena, nalazi sve veću primenu jer je efikasnost neuporedivo veća od klasičnih sistema zalivanja veštačkom kišom i sistemom kap po kap.
Prednost je pre svega u tome što štedi vodu potrebnu za zalivanje ali i mnogo više od toga:

Kada se voda doprema u zonu korena na 20-30 ili 50santimetara ispod zemlje, već prve kapi koje sipamo dospevaju do korena i upotrebljive su za gajenu kulturu.
Takođe ta voda se širi kapilarnim putem kroz zemlju u željenoj zoni gde je skoncentrisan korenov sistem a jedan deo te vode isparava i u obliku vodene pare ulazi u zemljišne pore. Tokom noći, ta vodena para se hladi i kondenzuje pretvarajući se u korisnu vodu.

Kako funkcionišu tradicionalni sistemi zalivanja?

– Veštačka kiša pokriva celu površinu zemljišta i potrebno je mnogo vode da bi doprlo do dubljih slojeva gde se zapravo nalazi koren gajenih biljaka.
Za to vreme stvara se pogodno tle za nicanje i razvoj korova a kao posledica takvog zalivanja, nastaje tvrda pokorica na površini.

– Sistem “kap po kap”, ima ilogu da koncentriše vodu u području bliže stablu ali se tako ponovo suočavamo sa nicanjem korova, pokoricom i veoma malim procentom vode koji dopire do korena gajene biljke.

Kako funkcioniše podzemno zalivanje?

Ovaj princip se zasniva na tome da je sonda ukopana u zemlju, u blizini korena gajene biljke, napaja vodom.
Sistem može biti povezan sa kapljačima ili se u njega ručno može dodavati voda.

Prednosti:
– Neuporedivo manja potrošnja vode
– Smanjeno nicanje korova
– Sva voda dopire u zonu korena gajene biljke
– Odmah nakon prvih kapi, biljka dobija vodu
– mogućnost primene zezonskih sporootapajućih ili rastvorljivih đubriva.
– nema stvaranja pokorice

Za više informacija o ugradnji ovakvog sistema, kontaktirajte nas

Autor:
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura

Kako i za šta se sve može upotrebiti list lovora

 
Lovor (Laurus nobilis) je zimzelena biljka koja uspeva u mediteranskoj regiji. Može biti drvenasta ili žbunasta. Izuzetno je dekoraativna i može se orezivati i koristiti kao različite topijarne forme.
 
Lovor je bio izuzetno cenjena biljka u doba antike, pravili su se venci od njega koji su se poklanjali pobednicima i pesnicima. Smatrao se svetom biljkom i bio je simbol slave.
 
Od davnina se koristi kao aromatična, začinska i lekovita biljka. Deo biljke koji se upotrebljava je najčešće list.
 
Lovor se koristi za lečenje anoreksije, probave, gubitak apetita, posledice prejedanja. Upotrebljava se i za dezinfekciju prostora i kao sredstvo za smirenje. Zbog toga što opušta nerve, ne sme se konzumirati u velikim količinama jer može dovesti do halucinacija. Lovor se koristi na nekoliko načina:
 
– Kao začin : lovorov list koji je isušen dodje se različitim specijalitetima sa mesom i povrćem, sosevima i marinadama zbog izuzetno prijatnog ukusa.
– Kao ulje: ulje od ploda, koristi se uglavnom za masažu, kod upale mišića, zglobova i reumatizma.
– Kao čaj : tri lista lovora se kuva u 1 decilitar vode, doda se malo limuna i kašika meda. Čaj se pije protiv gripa ili bronhitisa.
 

– Za eliminaciju stresa pali se lovorov list koji izbacuje supstance koje opuštaju nerve.
– Kod kamena u bubregu, pomaže lovorov list u vidu napitka koji se spravlja tako što se do pola lonca stavi lovorovo lišće i prelije vodom a zatim ukuvava dok polovina vode ne uvri. Pije se poput čaja.
Autor: Mina Ristić
Dipl. inž. PAiH

Seme pinjola začin i afrodizijak

Pinjol ( Pinus pinea ) je mediteranska četinarska vrsta drveta sa veoma nesvakidašnom krošnjom kišobranastog oblika, visine 6 – 12 m.
Seme se nalazi unutar šišarica, koje se ručno sakupljaju, uglavnom po sunčanom vremenu kada potpuno sazru, i iz njih se takođe ručno odstranjuje.
Seme sadrži veliku količinu masti i belančevina. Iako je veoma kalorično, zbog nezasićenih masti veoma je korisno u lečenju kardiovaskularnih bolesti ( dnevna doza je 60g ). Takođe može se upotrebiti kao sredstvo protiv uznemirenosti, za poboljšanje probave, rada bubrega i mokraćnih kanala. Seme pinjola je takođe izuzetno moćan afrodizijak i već oko 2 000 godina se koristi u mediteranskom području kao začin ili dodatak jelima, najčešće u pastama.

 

Sos za testenine od pinjla i gorgonzole
 
Potrebno je:
– gorgonzola
– brašno
– seme pinjola
– pavlaka za kuvanje
– belo vino
– beli luk
– beli biber
U ugrejano maslinovo ulje doda se isckani luk, i sve se proprži. Zatim se u lonac doda malo brašna i prži dok smesa ne dobije smeđu boju, a potom se dodaje gorgnozola iseckana u kockice, pavlaka za kuvanje, belo vino, pinjoli i beli biber. Posoli se i kuva 3 – 4 minuta na laganoj vatri i potom sipa preko špageta ili makarona.
Autor: Mina Ristić Dipl. inž. PAiH

Salep – napitak od divlje orhideje

Kaćun – divlja orhideja
Kaćun (Orchis morio ) je zeljasta biljka mediteranskog porekla. Narodni nazivi su i gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, salep, … Kada kaćun procveta u maju sakupljaju se lukovice, suše i melju u prah kako bi se upotrebile za spravljanje napitka koji se zove salep.
Salep je pesijska reč koja se prevodi kao sluzav. Ovaj napitak se već od davnina priprema u zemljama orijenta. Ovaj napitak se prvenstveno koristi kao lek za ublažavanje stomačnih tegoba, jer oblaže unutrašnje organe. Koristi se i za jačanje organizama kod male dece. Biljka kaćun služi i za pripremanje čaja ili tonika za smirenje nerava. Na Orijentu se ova biljka zbog izgleda lukovice smatra afrodizijakom, što je i naučno potvrđeno. Osim tradicionalnog napitka, prah salepa se upotrebljava u pripremi pudinga, sladoleda i drugih poslastica. Prah salepa se može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.
Priprema salepa:
 
Sastojci:
– 1 kašika salep praha
– 1 šolja mleka
– 2 kašičice šećera
– malo cimeta ( može se upotrebiti đumbir)
– malo iseckanih oraha, badema ili pistaća.
 
Priprema:
Kuvati salep i šečer u mleku. Tokom kuvanja mešati napitak jer mešanjem napitak postaje gušći. Kada napitak dobije željenu gustinu sipati ga u šolju i dodati cimet, djumbir, orahe, bademe ili pistaće.
Autor Mina ristić
Dipl inž PAiH

Kedar – lekovit, dekorativan i dugovečan

Kedar je zimzelena biljka iz porodice borova ( Pinaceae ). Dugovečna biljka koja raste do 40 m, sa četinama koje su tvrde i bodljikave, preko njih prima Sunčevu svetlost i energiju.
Postoji nekoliko vrsta kedrova: libanski kedar ( Cedrus libanii ), kiparski ( Cedrus brucifolia ), atlaski ( Cedrs atlantica ), himalajski ( Cedrus deodara ) i sibirski kedar ( Cedrus sibirica ).
Stanovnici Sibira, koji predstavlja areal mnogih vrsta kedrova, uprkos mrazu i hladnoci, obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju korišćnju ulja od sibirskog kedra, koje mešaju sa medom i cvetnim polenom i tako spravljaju napitak “ eliksir života”.
Kedrovo biljno ulje dobija se hladnim presovanjem kerdrovih oraščića koji ispadaju iz šišarica. Ulje je bogato A,E,B I D vitaminima kao i 3 i 6 omega masnim kiselinama. Sadrži bakar, magnezijum, silicijum, mangan, vanadijum, kalijum, fosfor, kalcijum, molibden, bor, kalaj, cink i titanijum.
Redovno korišćenje ( uzimanje jedne kašike svaki dan ) kedrovog ulja može normalizovati rad nervng sistema i ubrzati metabolizam. Uljem se mogu mazati rane i opekotine a pogodno je i za masažu nakon kupke. Daje veoma prijatan i neobičan šmek salatama i zakuskama.
Oraščići kedra su veoma ukusni i prdstavljaju zdavu i zanimljivu grickalicu za mališane. Mogu se peći ili jesti sirovi.
U sledećem prilogu možete pogledati način pravljenja 100 % prirodnog kedrovog ulja kao i njegova svojstva
 
Autor: Mina Ristić Dipl inž Paih

Pančićeva omorika, vrsta koja zaslužuje širu primenu na zelenim površinama

Pnčićeva omorika ( Picea omorika ), koja još nosi naziv srpska smrča predstavlja endemičnu vrstu Balkanskog poluostrva. Otkrio ju je Josif Pančić 1875. godine u selu Zaovine na Tari. Njeno prirodno stanište se prostire kroz srednji tok reke Drine.

Osim toga što ima veoma lep i specifičan oblik krošnje, pančićeva omorika je veoma otpona vrsta koja jako dobro ponosi uslove grada. Otporna je na aerozagadjenje i ekstremne klimatske uslove, pa je treba češće saditi na zelenim površinama kao što su gradski parkovi. Osim toga ova vrsta je karakteristična jedno za područje Srbije, i samm tim simbolizuje naš nacionalni karakter. Postoje i veoma dekorativne forme kao što su “Pendula” i “White tips” koji se takođe mogu primeniti na zelenim površinama grada i ostavljaju izvanredan utisak.

Autor: Mina Ristić, dipl. inž PAiH

Ginko (Ginkgo biloba)

Listopadno drvo koje potiče sa Azijskog kontinenta. Postoji na zemlji više od 300 miliona godina I predstavlja tercijarni relikt. Vodi poreklo iz doba mezozoika. Ima voma neobičan lepezast oblik listova I veoma je otporna na sve uslove sredine što e čini veoma poželjnom biljkom na svim zelenim površinama. U Kini I Japanu se smatra svetim stablom, zbog čega se najčešće sadi oko hramova I svetih mesta. To je verovatno zbog mnogobrjnih lekovitih svojstava ove biljke. Svi delovi biljke, koren, stablo, list I plodovi se koriste pri lečenju različitih bolesti, a već stotinama godina u aziji postoji trend ispijanja čaja od ove biljke. Delovi biljke sadrže oko 40 korisnih supstanci poput flavonoidi I terpenidi, kao I veliki broj antioksidansa.

Čaj od ginkga

To je čaj od osušenih listova drveta ginka. Veoma je koristan za čitav organizam a najviše zbog toga što:

  • Utiče na bolje pamćenje.
  • Ublažava glavobolje
  • Pospešuje krvotok
  • Ublažava bolove u predmenstrualno sindromu
  • Reguliše nadutost u stomaku

Čaj od ginka predstavlja energetski napitak koji nam daje snagu za mnoge izazove sa kojima se suočavamo u toku jednog radnog dana, pa ga je poželjno piti ujutru.

Priprema se tako što se u proleće ili leto sakupljaju listovi ( poželjno je sakupljati listove sa stabala koje se nalaze u što prirodnijoj sredini, dalekood industrijskih objekata ili saobračajnica, jer će u tom slučaju biti zagađujućih materija u biljci).  Suše se napolju na platnenoj podlozi na suncu. Osušeni listovi treba da budu bež boje. Listove se stave u avan I isitne tučkom.

Čaj od ginka predstavlja moćan afrodizijak I prirodni lek za impotenciju. Ukoliko ste pod stresom čaj od ginka će vas opustiti jer predstavlja prirodni antidepresiv I veoma značajno sredstvo u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

https://youtu.be/J4bd7pO-DiU

Kao grickalica uz pivo ili zdrava užina mogu poslužiti semenke od ginka. Naime potrebno je smenku odvojiti od mesnatog dela ploda ( potrebno je biti pažljiv jer mesnati deo nije baš priatnog mirisa). Način pečenja je po istom pricipu kao I kod kestena. Nakon odvajanja ljuske potrebno je iseći smenku na ola I izvaditi klicu

Autor: Mina Ristić
Dipl. Inž PAiH

Planinska ruža – ukras Južne Afrike

Lat: Protea nana je niski gusto razgranat zimzelen žbin, visine do 130cm, sa igličastim lišćem, nalik na četine borova.
Poreklo ove vrste vodi iz Južnoafričke Republike mada je često gajena kao ukrasna biljka i u drugim krajevim sveta. U svom prirodnom arealu se često streće na padinama planina, na visini 400-900 m.n .v.
Planinska ruža se odlikuje krupnim tamnocrvenim do braon cvetom koji biljku krasi u kasnu zimu i rano proleće. Ova biljka se lako razmnožava semenom. Seme se seje u jesen pre prvih mrazeva u hladnu leju u negrejanom plasteniku.  Seme ima dobru klijavost a nicanje se očekuje 25 dana od sejanja. Takođe se može lako razmnožavati reznicama. Od setve do cvetanja prođe 4 godine dok biljke razmnožene reznicama procvetaju još prve godine.
Voli sunčana i polusenovita mesta sa oceditim tlom. Podnosi sušu ali je za pravilan razvoj potrebno redovno zalivanje.