Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.

Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Crne pege na listu ruže i zelene vaši

Nastanak crnih mrlja ili pegi na ružama izaziva gljivica Diplocarpon rosae. Pojavjuje se negde između vlažnog proleća i početka toplog leta, te ih treba u to vreme tretirati fungicidima, kao što je Ridomil Gold i triazolom-Skor, Topaz i drugi. Sa manjim tačkicama crnim deluje i gljivica Cercospora rosicola i istim preparatima se tretira. Svakako pred kraj jeseni treba okopati ruže i zemlju tretirati bakrom a sa površine očistiti i spaliti opalo lišće u kome gljivica prezimljava.

Ono što je zaista najveći problem i dosada u vezi sa bolestima ruža jesu zelene štetočine, vaške, koje crpe sokove i slabe biljku- Macrosiphum rosae. Jedan od metoda jeste stavljanje bubamara na biljku kako bi se hranile i uništile ovu napast, osim što ćete koristiti insekticid-Aktara, Fufanon-Nova i slične proizvode.

Vreme je da posejete cveće

Kraj zime je pravo vreme za setvu u zatvorenom prostoru.
Biljke posejane u ovo doba godine stasavaju do sredine aprila kada prolazi i teoretska mogućnost od  pojave mrazeva. Tada se ove biljke presađuju u bašte.

KAKO RAZMNOŽAVATI BILJKE SEMENOM
Sitna semena biljaka poput begonije, petunije, origana i šeboja najlakše je posejati grupno u plastične žardinjere a onda ih po nicanju pikirati pojedinačno u „saća za rasad“. Ova saća se proizvode u različitim veličinama od stiropora ili plastike.
Kada je reč o krupnijem semenu, ono se može sejati i direktno u otvore saća.

pikiranje rasada goji

Optimalna temperatura za klijanje semena je 20-25 *C.
Kao supstrat za setvu, najbolje je koristiti beli treset ili kombinaciju belog treseta i humusa.  Preterana količina huminske kiseline i rastvorljivih soli u jeftinim supstratima može dovesti do „sagorevanja“ semena.  U slučaju da ne možete nabaviti treset, humus nastao razlaganjem organske materije treba pomešati sa peskom, i baštenskom zemljom. Pored toga može se koristiti i perlit, vermikulit, ili kokosova vlakna. Prilikom mešanja supstrata za setvu, preporučuje se dodavanje sitne frakcije zeolita.
Po setvi seme mora biti u vlažnoj, nikako mokroj sredini. Ukoliko se seme u nekom trenutku potpuno osuši, to bi moglo dovesti do prestanka započetih aktivnosti i gubitka klijavosti.

POLEGANjE PONIKA
Poleganje ponika izazivaju zemljišni paraziti, gljivice Pythium, Sclerotinia, Rhizoctonia, Fusarium, Verticillium.
One uništavaju najpre koren mladog ponika a prvi simptomi se uočavaju tek kada koren potpuno izgubi ulogu potpore i biljke padnu kao pokošene. Borba protiv ovih gljivica može se vršiti na dva načina:
1. Toplom sterilizacijom supstrata pre setve semena
2. Primenom fungicida koji deluju na prouzrokovače poleganja ponika. Trenutno je na našem tržištu najprodavaniji Previcur i Previcur energy.

OSVETLjENjE
Mladim, tek izniklim biljkama, potrebno je puno osvetljenja ali nikako direktno sunce.
Ukoliko se rasad proizvodi u plasteniku, stakleniku ili svetlarniku potrebno ga je zaštititi od direktnog zračenja. Rasad se može proizvoditi i u kućnim uslovima na mestima gde nema dovoljno osvetljenja ali u tom slučaju svetlo treba nadoknaditi fito lampama.
Dobar izvor svetla mogu biti neonke postavljene 30-50sm od rasada ili specijalizovane lampe sa pojačanim plavim i crvenim spektrom, pogodne za gajenje biljaka.
Nove tehnologije se baziraju na led svetlu sa tačno preciziranim crvenim i plavim spektrom koji odgovara spektru neophodnom za rast i razvoj biljaka. Prednost led fito lampi je u tome što se potrošnja električne energije svodi na zanemarljive brojke.
Primera radi sijalica od 3w, dovoljna je za osvetljavanje oko 0,5-1m2.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Najezda azijske bubamare

Azijska Bubamara
harmonia axiridis

Da li vam se poslednjih godina dogodilo da na zavesi ili fasadi zateknete rojeve nekih čudnih bubamara? Ako jeste sigurno ste se zapitali kakve su to čudne bubamare u tolikom broju. Reč je zapravo o azijskim bubamarama koje u svetu slove za jednog od sto najopasnijih invazivnih vrsta.

Ovaj insekt je u Evropi prvi put zabeležen 2002 godine na području Belgije a kod nas je prvi put registrovan 2008. Godine na području n.p. Fruška Gora. Ubrzo je osvojila prostor cele Srbije pa se danas može naći gotovo u svim krajevima naše zemlje.Ova bubamara je jak kompetitor domaćim vrstama bubamara jer je fiziološki mnogo jača, pa je stoga i njen ekološki uticaj vrlo negativan a na nekim lokalitetima uspeva da potpuno potisne autohtone bubamare.
Sumnja se da je ovaj insekt nelegalnim kanalima donet u Evropu kako bi u plastenicima odrađivao posao u suzbijanju biljnih vaši ali da ih proizvođači kada se završi sezona puštaju u prirodu gde postaju uljezi
Prema najnovijim istraživanjima na području Balkana je pronađen prirodni neprijatelj ove bubamare. Radi se o jednoj vrsti parazitske ose koja napada larve azijske bubamare i polaže svoja jaja u njima. Takođe je pronađena i jedna vrsta muve koja parazitira u njenom imagu. Ova muva živi njenoj postojini ali srećom njen areal dopire i do naših prostora. Brzina širenja unešenih vrsta je izmećuostalog olakšana zato što na novom staništu nemaju pririrodnih neprijatelja. Na sreću u ovom slučaju prirodni neprijatelji postoje ali u malom broju pa možemo očekivati da u budućnosti oni ojačaju i smanje brojnost ovih bubamara.

KAKO JE PREPOZNATI_?


cudne bubamare

Azijska bubamara je vrlo varijabilnog izgleda. Nekada na crvenim krilima ima mnogo crnih tačkica (i do 20) a nekada ima samo dve ili ni jednu. Česti su slučajevi i da na crnim krilima ima crvene tačkice. U svakom slučaju prepoznaćete je po tome što se na jednoj lokaciji može naći veliki broj jedinki što nije slučaj i sa domaćom bubamarom ili ako pogledate nogice. Kod azijske bubamare, nogice su braon boje.

Autor: Radivoje Bulatović

Dezinfekcija zemljišta, semena i reznica

Za ove dezinfekcije koriste se obično:
Bakarni sulfat tj plavi kamen (za seme i sadni materijal, reznice i krtole) pošto je kratkotrajan i lako rastvorljiv tj ispira se kišom.
Neorganske živine soli – veoma su toksične za seme i zemlju.
Korozivni sublimat – isto živino neorg. jedinjenje ; za krtolu krompira protiv krastavosti.
Uspulin – prvo org. jedinjenje u široj primeni za seme žita
Kaptan – za seme; šećernu repu i ječam ; ali i za zemljište protiv poleganja ponika
Formaldehid – formalin – primarni preparat za dezinfekciju semena žita, protiv glavnice, dezinfekciju zemljišta, ambara, skladišta, vreća i džakova. Kod leguminoza može uticati na klijavost semena ali ga biljke uglavnom dobro podnose, kod nekih čak stimulativno deluju na klijanje)

Prašenje se preporučuje za dezinfekciju semena, delimičnu sterilizaciju zemlje i protiv Fusarium vrsta.
Dezinfekcija zemljišta se vrši procesom FUMIGACIJE.
Hloropikin – teška, bezbojna i nezapaljiva tečnost koja lako isparava u ljuti suzni gas. U tlu se širi difuzno – u svim pravcima. Slabije dejstvo ima na teškim i vlažnim zemlj. Nakon tretmana tlo se pokrije vlažnom asurom/platnom 3 dana i potom vetri 7-10 dana.
Formalin – u koncentrac. 0,5%, doze 10-20 l/m2
Vapam – u tlo se ubacuje specijalnim injektorima.

Dezinfekcija semena i reznica je glavna mera kod proizvodnje ukrasnih biljaka. Postupci pri dezinfekciji semena:
– potopi se u vodu na 38C na 30min, ocedi se
– potopi se na 30min u 9,01% rastvora korozivnog sublimata (HgCl2) na 38C, ocedi se 5min ispira u hladnoj vodi i ocedi se.
– suši se na sobnoj t.
Sitno seme (Petunia, Orhideja, Delphinium) se lakše oštećuje ali krupno se može neposredno pred setvu ponovo potopiti na 5min u 5%- rastvor formalina.

Najčešće korišćeni fungicidi

Neorganska jedinjenja bakra su najznačajnija u biljnoj patologiji (preventivna zaštita). Bakarni joni proizrokuju koagulaciju protoplazme i blokiraju procese matebolizma u njoj. Mogu biti fitotoksična jedinjenja pa ne sme biti suviše slobodnih Cu katjona.
Bakarni sulfat (plavi kamen, modra galica, CuSO4 x 5H2O) veoma fungicidan i fitotokcičan
(konc. 0,5% izaziva ožegotine, na klijanje utiče nepovoljno). Ima kratkotrajno dejstvo, veoma je rastvorljiv.
Upotreba: za dezinfekciju semena i sadnog materijala, za dezinfekciju zemljišta, pravljenje bordovske čorbe, inpregnaciju telegrafskih stubova („Bušeri postupak“).

BAKARNI FUNGICIDI
Bakarni sulfat (CuSO4 x 5 H2O) – plavi kamen, modra galica
Ima jako dejstvo na spore raznih parazitnih gljiva. Mana mu je što je fitotoksičan i već pri koncentraciji od 0,5% izaziva ozbiljne ožegotine na zeljastim biljnim delovima i plodovima a utiče nepovoljno i na klijanje semena. Mana mu je i što je kratkotrajan i veoma rastvorljiv tako da ga kiša lako spere. Isključivo se koristi za dezinfekciju semena i sadnog materijala, zemljišta, pravljenje bordovske čorbe.
Bordovska čorba (CuO * SO3 * H2O) – osnova je bakarni sulfat sa eliminisanim nedostacima (mešavina bakarnog sulfata i krečnog mleka).
Bezopasna je za zeljaste biljne delove, dobro za njih prijanja i sporo se spira. Osigurava zaštitu u dužem vremenskom periodu. To je folijarni fungicid sa protektivnim dejstvom. Ne deluje na pepelnice.
Upotreba: koncentracija 1-3% za Sphaeropsis sapinea i Mycospharella pini
Najbolje ju je koristiti odmah po spremanju.
U prodaji bordovska čorba WP-20 i S-20 WP
Plavi kamen – razni proizvođači (konentr. 1,5-2%)
Burgonjska čorba (CuCO3 *Cu(OH)2) – proizvod mešanja bakarnog sulfata i natrijum karbonata.
Upotreba – za ukrasne cvetne vrste jer ne ostavlja tragove kao bordovska čorba.
Bakarni oksihloridi – Javljaju se u prometu u vidu tetrabakarnog oksihlorida (3 CuO. CuCl. 3 H2O) i bakarnokrečnog oksihlorida (3 CuO. CaCl. n H2O) sa 32-50% metalnog bakra.
Folijarni fungicid sa protektivnim delovanjem.
U prodaji: Bakarni kreč 25 WP, Bakrocid 50 WP, Bakarni kreč 50 WP, Bakarni oksihlorid 50 WP, Bakarni oksihlorid S 50.
Oni su kompatibilni sa mnogim drugim fungicidima. Upotrebom njihovih smeša i organskog preparata cineba dolazi do pojave sinergizma, tl. istovremeno prisustvo u smeši ova dva jedinjenja čini da njihova fungicidnost bude izrazito veća od zbira efikasnosti oba sastojka.

SUMPOR I NjEGOVA JEDINJENjA
Elementarno stanje
Polisulfid
Efikasnost je veća ako su čestice sitnije, viša temperatura (23-28C), nema vetra. Različiti mehanizmi dejstva (teorija direktno delovanje, oksidaciona terorija i dr.). Na pepelnice deluje rastvarajući lipide koji su u citoplazmatičnoj membrani ćelije parazita. Oštećenjem membrane oidija dolazi do gubitka vode pa se smanjuje klijanje i infekcija.
Elementarni sumpor – sumporni cvet – sublimirani sumpor
– mleveni sumpor
– vejani sumpor
– mikronizirani sumpor
– koloidni sumpor – u prodaji (Sumpor prah-F, Kolosul, Cosan, Kvašljivi sumpor, Webesan, Kumulus – DF, Super sumpor)

Polisulfidi – sumpornokrečna čorba – (mešavina CaS5, CaS, CaS2O3), ima kurativno i preventivno dejstvo (u tečnom stanju direktnim kontaktom polisulfidima izaziva nekrozu protoplazme, na vazduhu se razlaže do H2S i S koji su fungicidni.
Barijum-polisulfid (BaSx) – fungicid i akaricid. Deluje i na nižim temperaturama (pepelnica, kovrdžavost lišća, čađava pegavost).

JEDINjENjA ŽIVE
Jaki otrovi pa se koriste za dezinfekciju semena i zemljišta.
Ranije korišćeni: sublimat žive HgCl2, kolomer Hg2Cl2 i živin oksid HgO.

Sada se koriste organska jedinjenja žive sa manjim procentom žive pa je i otrovnost manja. Ovi preparati se koriste u obliku rastvora ili kao teže rastvorljiva jedinjenja. Fungicidnost zavisi od stepena disocijacije živinog jona pa se za eliminaciju patogena upotrebljavaju rastvori, a za dužu zaštitu (tretiranje semena) koriste manje rastvorljiva jedinjeja.
Upotreba: protiv prouzrokovača bolesti koje se prenose semenom.
Živin fenil acetat – tretira se seme žitarica i šumskih vrsta drveća. Otrovan za ribe i pčele pa takvo seme nije za ishranu ljudi, životinja i riba, već samo za setvu.
Nije kompatibilan sa drugim pesticidima.
U prodaji: Zorosan prah P, Zorosan tečni LS, Semesan DS, Radosan FS.

Formaldehid (H-CHO)
Organski fungicid
Primenjuje se za dezinfekciju semena, zemljišta, ambara, skladišta, džakova (u poljoprivredi i šumarstvu).
Dejstvo kao tečnost kontaktom i u obliku formaldehidnih para.
U prometu se javlja kao formalin (40% vodeni rastvor)
Seme se potapa 20-30min u 0,2-0,5% rastvor – nedostatak kada ispari seme nije zaštićeno.
Zemljište pre setve se zalije 0,5% rastvorom 10-20l na m2 površine, prekrije se folijom.

JEDINjENjA NA BAZI SUMPORA
Kao fungicid se koristi u elementarnom stanju ili u obliku jedinjenja i to prvenstveno polisulfida.
Dejstvo sumpora je hemijske prirode i nije potrebno da bude u direktnom kontaktu sa parazitom da bi ispoljio svoju fungicidnu aktivnost. Sa porastom temperature, povećava se i njegova fungicidnost. On deluje u tempraturnom rasponu od 15-30%. Na visokim temper. može biti i fitotoksičan i izaziva ozbiljne ožegotine na zeljastim biljnim organima.
Sumpor deluje na ćeliju parazita u elementarnom obliku i to kao akceptor vodonika iizazivajući distribuciju normalnih procesa hidrogenizacije i dehidregenizacije u ćeliji. Redukcija sumpora u ćeliji nastaje najverovatnije pod uticajem fermentnog sistema u kojoj cistein i glutation igraju veliku ulogu. Prema ovoj teoriji mehanizam dejstva polisulfida na posre i miceliju parazitnih gljiva je dvojak. Dok su u tečnom stanju deluju direktno kontaktom, izazivajući trenutne reakcije nekrotične prirode sa protoplazmom parazita. Izloženi vazduhu polisulfidi bivaju izmenjeni i tom prilikom nastaje sumpor u elementarnom stanju koji na parazite deluje na isti način kao i mikronizirani sumpor.
Efikasnost sumpornih fungicida na prouzrokovače pepelnica objašnjava se u njihovoj sposobnosti da rastvaraju lipide koji se nalaze u citoplazmatičnoj membrani ćelija parazita. Oštećujući relativno debelu membranu konidija dolazi do gubitka vode i samim tim smajuje se mogućnost klijanja i ostvarivanja infekcije.

DITIOKARBAMATI
To su sintetička organska jedinjenja na bazi sumpora. (derivati ditiokarbaminske kiseline)
Prednosti: visoka fungicidnost, niska fitotoksičnost, jednostavna primena, neotrovnost za ljude i životinje, povoljna cena, pojedini deluju stimulativno na biljke.
Nedostaci: kratko trajanje zaštitne aktivnosti, ne deluju na prouzrokovače pepelnice.
Upotreba – preventivno testiranje

Cineb – (cink etilen bis ditiokarbamat (ZnC4H6N2S4))
Koristi se u hortikulturi, šumarstvu, poljoprivredi – širok spektar dejstva (osim pepelnice)
Mikronizirani prah 65-80% a.m.
Prah za zaprašivanje 10-20% a.m.
Formulacija za suspenzije 0.2-0.4%
U prodaji Cineb P-20, S-65, S80

Mankozeb – (etilen bis ditiokarbamat) – srodan cinebu
U prodaji Dithane M70, M45, Mankozeb S 70, Mankogal 80, Mankogal S, Mankogal FS
Koristi se u kombinacijama aktivnih materija:
– Mankozeb + bakar oksihlorid – Bakarni dithane
– Mankozeb + dimetomorf – Akrobal MZ
– Mankozeb + propamokarb – Poliram DF

Ciram (cink dimetil ditiokarbamat)- preventivni fungicid za folijarnu primenu (Cercospora, Monilia, Alternaria, Septoria) – njačešće se koristi u voćarstvu. Nije uopšte fitotoksičan.
Koristi se u koncentracijama od 0,15-0,25. U prometu se nalazi u vidu praha za prskanje sa sadržajem aktivne materije 75%.
U prodaji: Ciram S 75, Ciram S 75 Župa

Ferbam (feri dimetil ditiokarbamat)- crni prah – Fe stimuliše rast biljaka, ublažava hlorozu.
Preventivni fungicid sa protektivnim dejstvom (Venturia inequalis, Taphrina deformans, Peronospora spp.) – bolesti voćaka i ukrasnog šiblja. Kompatibilan sa mnogim (osim sa alkalnim preparatima, bakarnim i živinim).

Maneb – (mangan etilen bis ditiokarbamat) – žuti prah sličan cinebu, nerastvorljiv u vodi.
Ima protektivno delovanje, koristi se za folijarno tretiranje i tretiranje semena.
Koristi se u poljoprivredi, u šumarstvu nije korišćen.
Proizvodi se u WP formulacijama (prašak za suzpenziju) sa sadržajem aktivne materije 75-80%.

Tiram – (tetrametil tiuram disulfid) – bela, kristalna supstanca, slabo se rastvara u vodi.
To je kontaktni fungicid sa protektivnim delovanjem. Nije fitotoksičan, ima povoljne efekte na biljke, tretiranom semenu stimuliše klijanje. Koristi se i za dezinfekciju zemljišta.
– Protiv parazita, izazivača truleži klica i poleganja ponika.
Folijarni je fungicid (Botrytis, Puccinia, Venturia, Monilia).
U prodaji TMTD Župa S 80, Tiram Župa TS, Tiram FS.

Ftalamidi
Organska jedinjenja koja deluju na enzime u respiratornom sistemu ćelija. Sprečavaju ugljenohidratnu oksidaciju (pozitivan uticaj na biljke). Toksični su za ribe ali ne i za životinje.
Kaptan – trihlormetiltiotetrahidroftalamid – ima protektivno i kurativno dejstvo.
Koristi se za dezinfekciju semena, dezinf. zemljišta od poleganja, suzbijanje bolesti u rasadnicima i kulturama crnog i belog bora (Lophodermium pinastri, L. seditiosum, Mycospharella pini, Sphaeropsis sapinea). Ne utiče na pepelnicu. Mana mu je što ga kiša lako spira i brzo se razgrađuje.
U prodaji: Kaptan 48 SC, Kaptan FL, Merpan WP 50, Venturin, Kaptan 480- SC, Kaptan SP-4
Folpet – triflormetiltioftalamid – ima protektivno delovanje.
Sličan kaptanu, ali deluje i na konidije nekih pepelnica. Ima sposobnost rastvaranja masnih materija.
U prodaji: Folpan WP-50, Folpan 80 WDG, Folvet WP 50.

Dinitrofenoli- odlična sredstva u suzbijanju pepelnice
Karatan (=dinokap) (metil heptil dinitrofenilkrotonat).
Efikasan u suzbijanju pepelnice i na niskim temperaturama. Suzbijanje pepelnice i na vrstama za koje je sumpor fitotoksičan.
Ima fitotoksično dejstvo na temperat. višim od 35C. U prodaji je u obliku praha sa 25% a.m:
Karathane EC, Karathane FN 57.

Benzimidazoli – sistemični fungicidi – sastoje se od benzolovog i imidazolovog prstena.
Infibira DNK i formiranje deobnog vretena u deobi ćelije.
Benomil (metil benzimidazol karbamat) –
U šumarstvu se njime tretira: Mycospharella pini, Lophodermium pinastri, , L. seditiosum,
Sphaeropsis sapinea, Cyclaneusma minus, C. niveum-dalo dobre rezultate.
U prodaji: Benomil WP, Benfugin, Benlate 50-WP

Otrovnost fungicida

I – najjači otrovi, natpis „vrlo jak otrov“, znak T+ i mrtvačka glava. Ovi otrovi se ne smeju prodavati u maloprodaji i pojedincima. Smeju se prodati samo organizacijama koje imaju zaposlene osposobljene za njihovu primenu.

II – jaki otrovi, natpis „otrov“, znak T i mrtvačka glava. Ovi otrovi se mogu prodavati u poljoprivrednim apotekama, ali uz propisanu evidenciju kupca.

III – slabiji otrovi, natpis „štetno za zdravlje“, znak Andrijinog krsta. Ovi otrovi se smeju prodavati u poljoprivrednim apotekama, ali nikada u drugim prodavnicama. Ovoj grupi pripada 80% sredstava za zaštitu biljaka.

LD50 (srednja letalna doza – smrtna doza) – napisana je u uputstvima i na ambalaži. Količina supstanci koja prouzrokuje smrt 50% ispitivanih organizama u oređenom periodu ekspozicije. Obično se iuražava u mg supstance na kg telesne mase organizama eksperimentalnih životinja (pacovi, miševi, mačke, pernate životinje, ribe i dr.)
Orijentaciono je pokazatelj otrovnosti, nije stvarna otrovnost, a još manje pokazatelj opasnosti fungicida.
Vrednost LD50 odnosi se na unošenje otrova putem hrane (preko usta) i na pacova kao eksperim.životinju. Kada otrov prodire kroz kožu ili se unosi udisanjem onda je to posebno naznačeno.
Isto hemijsko jedinjenje ne mora biti „isto otrovno“ ako u organizam dospe preko usta ili preko kože. Ako je eksperim.životinja npr. morsko prase, onda se to i navede.
Npr. bakreni fungicidi pripadaju grupi neznatno opasnih sredstava za čoveka a LD50 za pacova iznosi oko 300mg/kg ili Radocineb je svrstan u opasna sredstva, LD50 je 5000. Kaptan je takođe opasan, a LD50 je 9000.

Karenca je vremenski razmak (broj dana) od zadnjeg tretiranja pa do tolike razgradnje pesticida (fungicida) da njegovi ostaci nisu opasni za ljude i životinje. Obeležava se sa K.
Tolerantnost (MDK – max dopuštena količina) je najveći dozvoljeni ostatak nekog pesticida (fungicida) u vreme korišćenja biljaka, njihovih plodova ili pojedinih proizvoda. Obeležava se sa T i izražava se u mg/kg (ppm).
Isti preparat može biti upotrebljen za suzbijanje bolesti na više biljaka, pa će u tom slučaju i K i T biti različiti.

Pegavost duž nerava platana

Gnomonia veneta – Apiognomonia veneta /anamorf. Glocosporium nerviseium, Discula platani, Sporonema platani
-Tropoparazit
– fam: Gnomoniaceae

*Prouzrokuje pegavost nerava antrahnozu (izumiranje) platana. U urbanim sredinama, rasadnicima, može izazvati i sušenje stabala.
*Faze: Izumiranje pupoljaka, izumiranje mladih listova i izbojaka- antrahnoza, nekroza kore, rak rane, pegavost duž nerava.
*Prva faza: je propadanje pupoljaka. Zimi i u rano proleće pojavljuju se smeđe nekrotične površine oko osnove pupoljaka, koji zatim umire, a infekcija se širi na dole prema susednoj stabljici.
*Druga faza: kada vegetacija krene, rak se razvija u stablu oko mrtvog pupoljka. U nekim slučajevima gljiva…….. gornji deo stabla i on se suši pre otvaranja pupoljka. To se dešava zimi ili u rano proleće.
*Treća faza: je propadanje izbojaka, pošto je pupoljak otvoren. Pri jakom zarazama, celo stablo i sve grane mogu biti napadnute.
*Poslednja faza: je propadanje lišća. Javlja se na novom ili potpuno razvijenom lišću u toku leta.
*Prouzrokuje: nekrozu tkiva uz glavne nerve. U okviru ovih površina i na samom nervu razvija se konidijski stadijum ( anamorf. Gloesporium nervisequum)- to je stadijum acervula. Na kori ubijenih izbojaka razvija se stadijum piknida (n.f. Discula platani). Na suvom lišću može se naći još jedna nesavršena forma Sporonema platani.
*Gliva prezimljava u savršenom stadijumu peritecija- one su crne sa dugim vratom, sadrže askuse (8), askospore su dvoćelijske.

• Domaćini:- Platanus acerifolia- varira
– Platanus orientalis- otporan (relativno)
– Platanus occidentalis- relativno osetljiv.
*Prve tri faze razvijaju se u proleće, sledeći infekciju iz prethodne godine.
*Klimatski faktori su veoma značajni. Da bi došlo do zaraze, neophodno je da srednja dnevna temperatura u vreme 2 poslednje nedelje kada dolazi do listanja bude niža od 12-13C0, a bolest se ne razvija ako je temperatura bila veća od 15-16C0.
*Mere borbe: Uništavanje savršenog stadijuma u kome gljiva prezimljava.
To se postiže sakupljanjem i spaljivanjem svog opalog lišća, orezivanjem suvih grana i premazivanjem rana posle rezidbe.
Tretiranje fungicidima je u ovom slučaju manje bitna mera.
Može se upotrebiti sistemski fungicid.

Pepelnica kod hrasta

Micosphaera alphitoides
anamorf. Oidium quercinum
-Obligatni parazit
-fam: Erysiphaceae

*Prouzrokuje pepelnicu hrasta, u rasadnicima i prirodnom podmlatku.
*Domaćin- hrast, kesten, bukva.

*Q. robur (hrast lužnjak) je veoma osetljiv, Q. petraea je otporniji u prirodi, ali ne i u rasadnicima, Q. coccifera je najotporniji.
*Napada mlado lišće, izbojke i javlja se od početka maja pa do kraja vegetacije.

*Simptomi- male cimetaste pege i ubrzo je ceo list pokriven slojem epifitne poele micelije, na kojoj se obrazuju oidije (konidije u lancima). Pri jačem napadu lišće se skuplja, potom opada. Ponekad (posle suše9 u jesen se na lišću obrazuju kleistotecije tj. savršeni stadijum na gornjoj strani. One su loptaste, u početku žute pa mrko-crne.

*Smatra se da gljiva verovatno prezimljava u stadijumu micelije u pupoljcima, drugi smatraju da prezimljava u stadijumu hlamidospora, neki navode u stadijumu kleistotecija, ali retko.

*Faktori koji utiču na razvoj pepelnica: Konidije ove gljive najbolje klijaju na temperaturi 20-30Co i kada je relativna vlaga 76-96%. UV svetlost, na većim nadmorskim visinama i gasne sumporne komponente mogu znatno redukovati zaraze. Takođe, parazitska gljiva Cicinnobolus cesat (superparazit) može kasno leto redukovati (smanjiti) pepelnicu.

*Značaj: U rasadnicima može da uništi sve sadnice, može smanjiti visinski prirast za više od 30%, sprečava (jedan od faktora) prirodno obnavljanje lužnjaka u sremskim šumama. Manje su štetne na odraslim stablima.
*Sa gubarom i Armillaria mellea bila je glavni uzrok sušenja stabala i propadanja lužnjakovih šuma.
-mart- gubar (golobrst)
– maj- ponovo lista- pepelnica- oslabi- Armillaria

*Mere borbe: Fungicidi- tretiranje sadnica sumpornim fungicidom pkaratan, karatan, benomil. Čim se pojave prvi simptomi i da se ponovi nekoliko puta u toku vegetacije. U Francuskoj i Belgiji je bilo predloženo da se gde god je moguće Q. robur zameni sa manje osetljivim Q. petraea.