Negovanje zelenih površina

Bioekološka osnova    – park Topčider

Pejzažna arhitektura nije samo uređenje okućnica kako to mnogi doživljavaju. Pejzažna arhitektura je mnogo više od toga.
Često se srećemo sa veoma velikim projektnim zadacima koji traže ogromno zalaganje i pogled na mnogo širi kontekst.
Na primeru izrade bioekološke osnove Topčiderskog parka, pokazaćemo, na šta pejzažna arhitektura treba da odgovori pre pristupanja projektovanju.

Seminarski rad iz predmeta: negovanje zelenih površina

Topčiderski park u Beogradu bioekoliska osnova

Autori:

Nevena Davidović
Tijana Mišić
Danijel Bakočević
Matija Vargić
Radivoje Bulatović


Proces pejzažnog projektovanja sastoji se od niza koraka koje treba ispuniti pre nego se pristupi izradi projektnog rešenja. Jedan od tih koraka jesu i takozvane predprojektne analize određenog terena gde najznačajnije mesto zauzima izrada bioekološke karakteristike. Biljni materijal je jedan od osnovnih elemenata koji učestvuje u oblikovanju nekog prostora pa se posebna pažnja mora posvetiti istom. Da bi biljni materijal u potpunosti odgovorio svojoj nameni bilo u ekološkom ili estetskom pogledu potrebno je da prođe i više desetina godina. Pri projektovnju i rekonstukciji određenih prostora potrebno je omogućiti da taj prostor što pre dobije određenu kompozicionu celovitost što se može ostvariti samo kroz duži vremenski period ili sadnjom odraslih sadnica što opet iziskuje velika materijalna sredstva.

Кako bi se ostvarili ti osnovni zahtevi pri projektovanju ili rekonstrukciji nekog prostora potrebno je određena stabla koja već postoje na tom prostoru uključiti u buduću kompoziciju . Da bi se odredilo koja su to stabla koja imaju najveću vrednost mora se predhodno izvršiti ocena svih taksona tj. potrebno je izvršiti bioekološku karakterisiku područja. Izrada bioekološke karakteristike ima ZA CILJ da na određenoj lokaciji kroz niz koraka označi posebno vredne taksone i na taj način da osnovne smernice pri daljem radu. Pored ocene određenih biljnih taksona bioekološkom osnovom analiziraju se i drugi značajni činioci koji iamaju direktan ili indirektan uticaj na dalji razvij prostora. Te analize obuhvataju i klimatske činioce kao što su: količina padavina insolacija, pravac dominantnih vetrova i dr. Pored klimatskih faktora izučavaju se i reljef,pedološki pokrivač, prirodne biljne zajednice,životinjski svet delovanje antropogenog faktora i dr. Sva ova istraživanja imaju jedan zajednički cilj, da omoguće stvaranje što boljeg i funkcionalnijeg prostora u kome će se određeni korisnici osećati što prijatnije a sve to uz što manja finansiska sredstva.