Poznato je da čuvarkuća kao i drugi sedumi, sukulenti u svojim kožastim listovima mogu da skladište veliku količinu vode, zahvaljujući čemu opstaju dugo vremena na sušnim i veoma toplim mestima.

Upravo činjenica da su ove biljke prilično zatvorene, sve do te mere da svaki list može predstavljati poseban organizam, neke od njih je moguće razmnožavati lisnim raznicama.
Postupak je vrlo jednostavan. Od matične biljke treba odvojiti pojedinačne listive i ostaviti ih nekoliko dana u hladu da se ranica nastala odvajanjem osuši i delimično sraste.
Nakon toga, pojedinačne listiće treba postaviti na površinu umereno vlažnog treseta perlita, peska ili vermikulita. Vremenom će list izumirati a na rubu, odnosno na mestu odvajanja od matične biljke će se pojaviti novi izdanci.

Kada je reč o čuvarkućama Sempervivum tectorum kao i njenim kultivarima i varijetetima, najčešći način razmnožavanja je odvajanjem reznica kao na slici. 
Oko matične biljke, izrastaju male lisne rozete koje svaka za sebe predstavlja novi organizam. Reznice se jednostavno odvajaju i postavljaju na pesak, treset, perliti ili vermikulit. Vrlo brzo ove nove biljke postaće samostalne jedinke oko kojih će se formirati nove mlade biljke odnosno lisne rozete. 

Čuvarkuća

Razmnožavanje semenom

Kod zrelih biljaka čuvarkuće, iz lisne rozete izrasta cvetna drška koja daleko nadrasta sam habitus čuvarkuće. 
Ovo je ujedno i poslednji čin ove biljke jer nakon cvetanja biljka umire. 
Na sreću okolne, mlađe rozete nastavljaju da žive i krase površinu na kojoj rastu. 
Nakon cvetanja, formira se seme koje se u rasadničarskoj praksi ređe koristi kao repromaterijal ali je i taj prirodan proces moguće primeniti. Seme je vrlo sitno i seje se na površini supstrata. 

čuvarkuća

Čuvarkuća na krovu

Čuvarkuća tradicionalno živi na krovovima, i plitkim skeletnim zemljištima.
Sam latinski naziv ove biljke govori semper vivere – stalno živa i tectorum – krov.

Sam domaći naziv kaže ČUVAR-KUĆA što objašnjava njenu poziciju na krovovima, kao i lekovita svojstva koja su ukućani znali da koriste u lečenju. 

Moderna arhitektura prepoznaje zelene krovove kao bitan standard kod izgradnje zgrada što čuvarkuću svrstava u sve popularnije biljke današnjice. 
Pored različitih vrsta čuvarkuća za ozelenjavanje krovova se koriste i druge vrste sukulenata, pa i trava i viših biljaka.

Da bi ovakve biljke uspele na krovu, potrebne su posebne konstrukcije sa drenažnim i akumulacionim panelima 
Za razliku od drugih biljaka, čuvarkuća prirodno uspeva na krovovima, učvršćujući se na rubu crepa ili salonita. 

Kako bi se napravili najbolji uslovi za rst i razvoj biljaka na krovovima, konstruisani su raznovrsni elementi. Najpopularnije su modularne kutije kao na slici ispod gde se čuvarkuća ali i druge biljke mogu širiti bez ograničenja.

čuvarkuća na krovu